Matična kompanija Jet želi da se odvoji od benzinskih pumpi. Šta će biti sa tamošnjim radnjama Billa još uvek nije jasno.
Kako prenosi „Salzburger Nachrichten“, na austrijskom tržištu benzinskih pumpi dešava se radikalna transformacija. 266 Turmol benzinskih stanica promenilo je vlasnika prošlog leta i od tada pripadaju poljskoj Orlen grupi. „Čak i ako će proći mnogo vremena pre nego što motor sa unutrašnjim sagorevanjem zaista nestane, dugoročno gledano, benzinske pumpe su model koji se gasi“, objasnio je tada izvršni direktor Doplera Bernd Zerhut.
Slično to vidi i američka kompanija Phillips 66, koja je ove sedmice predstavila svoje kvartalne brojke. Rečeno je da se u budućnosti žele fokusirati prvenstveno na obnovljiva goriva. 800 nemačkih i 162 austrijske „Jet“ benzinske pumpe biće prodate jer više ne odgovaraju dugoročnoj strategiji kompanije.
Šta se dešava sa mini supermarketima?
Kako prenosi „SN”, portparol kompanije u Teksasu potvrđuje da je proces prodaje pokrenut. „Verujemo da je posao strateški interesantniji za druge nego za Phillips 66.“ Iz štaba Jet u Austriji nisu želeli da komentarišu. Uticaj na partnerstvo sa Billom takođe je nejasan. 159 od 162 benzinske stanice deluju kao partneri u supermarketima.
Dopler iz Welsa, kome su donedavno pripadale toranjske benzinske stanice, takođe želi da se koncentriše na razvoj e-goriva u budućnosti.
Ekstremne nesigurnosti
Izgledi za budućnost takođe ne izgledaju baš ružičasto. „Industrija je suočena sa izazovom da, s jedne strane, obezbedi snabdevanje fosilnim proizvodima širom sveta u narednim godinama, ali, s druge strane, da se nosi sa promenom ka alternativama“, kaže Hedvig Doloscheski, generalni direktor Udruženje naftne industrije u Privrednoj komori.
Uslovi su takođe prilično nejasni, ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem trebalo bi da stupi na snagu za desetak godina. Ali to samo znači da nove registracije više ne bi trebalo da budu moguće. Ostalim automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem je i dalje potrebna funkcionalna infrastruktura za dopunu goriva. „Sve ovo stvara ekstremnu neizvesnost na tržištu:“
HVO kao velika prilika
Ali postoje i prilike. To uključuje ogromna ulaganja u tačke za elektronsko punjenje, ali i biogoriva koja se proizvode od korišćene masti ili biljnog ulja. Uzgred, ne postoji porez na mineralna ulja ili CO2 za ovo gorivo, poznato i kao HVO, koje iznosi oko pola cijene dizela. OMV, sa svojih 437 benzinskih stanica, želi da ponudi sopstveno gorivo do 2030. godine.
Izvor „heute.at“