U dubinama rumunskih Karpata, naučnici su došli do otkrića koje je podjednako fascinantno koliko i uznemirujuće.
Tim predvođen istraživačicom Cristina Purcarea sa Instituta za biologiju u Bukureštu naišao je u pećini Scărișoara-Höhle na soj bakterija koji je milenijumima bio konzerviran u ledu, a sada postavlja nova pitanja pred modernu medicinu.
Nalaz u dubinama Zapadnih Karpata
Pećina Scărișoara-Höhle u Erdeljskim Zapadnim Karpatima (Siebenbürger Westkarpaten) krije najveći podzemni ledeni blok u Evropi. Oko 75.000 kubnih metara zaleđene vode tamo počiva od pamtiveka. Istraživači su bušili 25 metara duboko u antičke slojeve kako bi uzeli uzorke iz vremena kada je civilizacija još bila u povojima. Ono što su pronašli bio je bakteriološki soj Psychrobacter SC65A.3 – mikroskopski umetnik preživljavanja iz sloja leda starog 5.000 godina.
Otpornost na modernu medicinu
Rezultati studije objavljene u stručnom časopisu Frontiers in Microbiology su zapanjujući. Iako ovaj bacil pet milenijuma nije imao kontakt sa spoljnim svetom niti sa modernim lekovima, on pokazuje otpornost na deset različitih antibiotika. Kod nekih aktivnih supstanci ovo je prvi dokaz takve izdržljivosti unutar roda Psychrobacter na svetu. Ovo sugeriše da su odbrambeni mehanizmi protiv lovaca na bakterije prirodni deo evolucije koji je postojao dugo pre izuma penicilina.
Nada u nove aktivne supstance
Uprkos potencijalnoj opasnosti, ovaj nalaz nudi i ogromnu šansu za biotehnologiju. U genomu ovog pećinskog bacila tim je identifikovao jedanaest specifičnih gena koji su sposobni da ubiju druge bakterije, gljivice i viruse ili da zaustave njihovo širenje. Prema rečima Cristina Purcarea, ovaj mehanizam bi mogao da postane osnova za razvoj potpuno novih antibiotika. Enzimi ovog soja dodatno pokazuju aktivnosti koje su od velikog interesa za industrijske procese.
Opasnost zbog topljenja glečera
Međutim, ovo otkriće ima i mračnu stranu. Sa globalnim zagrevanjem, večni led se topi širom sveta i oslobađa mikrobe koji su milenijumima bili izolovani. Postoji rizik da se ovi antički geni otpornosti prenesu na moderne uzročnike bolesti. Purcarea stoga upozorava na nekontrolisano širenje i naglašava da mere bezbednosti u laboratoriji moraju imati najveći prioritet kada se radi sa ovim „uspavanim“ organizmima.
Nalaz u pećini Scărișoara-Höhle ubedljivo pokazuje da led prošlosti ne čuva samo klimatske podatke, već i biološke tempirane bombe i blaga. Dok se medicina nada novim lekovima, nauka opominje na oprez pred nevidljivim opasnostima koje bi mogle da se probude sa topljenjem leda.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Saznajte danas šta će sutra biti važno.