„Velika pretnja svima!“ Ministarka vas tera da sednete i obratite pažnju

„Klimatska kriza i njeni razorni efekti predstavljaju veliku pretnju za sve nas“, objašnjava ministarka za zaštitu klime Leonore Gewessler.

Klimatska kriza je veliki izazov 21. veka. Posledice i efekti su već uočljivi u Austriji i širom sveta. Ljudi pogođeni siromaštvom su posebno pogođeni ovim više nego druge društvene grupe – uključujući i Austriju.

U riziku od siromaštva ili isključenosti 2022. godine bilo je 17,5 odsto stanovništva Austrije, odnosno 1,5 miliona ljudi. Često im nedostaju resursi za preduzimanje zaštitnih mera, dok visoke cene dodatno opterećuju ionako finansijski nesigurnu situaciju.

Da bi se stavio jači fokus na domaćinstva sa niskim prihodima, Volkshilfe je sproveo studiju u ime Ministarstva za zaštitu klime kako bi ispitao opcije koje su dostupne ljudima pogođenim siromaštvom da odgovore na klimatsku krizu.

Cilj studije: dati onima koji su pogođeni siromaštvom glas u javnom diskursu o klimatskoj krizi, identifikovati iskustva i potrebe i razviti komunikacijske formate za one koji su pogođeni siromaštvom u suočavanju sa klimatskom krizom.

Rezultati centralne studije

• Više od tri četvrtine (77 procenata) od 100 ispitanih ljudi pogođenih siromaštvom reklo je da su zabrinuti ili veoma zabrinuti zbog klimatske krize.
• Gotovo svi ispitanici klimatsku krizu vide kao ozbiljan, pa čak i veoma ozbiljan društveni problem.
• Skoro 80 ​​odsto ispitanih oseća posledice klimatske krize snažno ili veoma snažno u sopstvenim životima.
• Visoke su ocene odobravanja političkih mera u borbi protiv klimatske krize, na primer za izgradnju pristupačnijih i dobro izolovanih stanova (89 odsto) ili pružanje veće finansijske podrške za zamenu sistema grejanja (84 odsto).
• Većini ispitanika je potrebna bolja izolacija u svojim domovima, potrebno im je više mogućnosti da se besplatno rashlade tokom vrućih perioda i voleli bi više zelenih površina u blizini svojih domova
• Skoro 70 odsto ispitanih već je bilo u situaciji da ne može da plati račun za struju ili ne može da ga plati na vreme
• Skoro 70 odsto ispitanih već je bilo u situaciji da ne može da plati račun za struju ili ne može da ga plati na vreme
  Predložene klimatske socijalne mere
• Fokus treba staviti na održivo stanovanje, bolju izolaciju i ekološku obnovu (generalno: poboljšanje uslova života za ljude pogođene siromaštvom)
• Dalje preporuke, uključujući stvaranje klimatskih zona i zona bez potrošnje u javnim prostorima; Orijentisano na ciljnu grupu, poboljšan pristup regionalnoj i organskoj hrani, finansijska podrška u suočavanju sa posledicama klimatske krize

„Klimatska kriza i njeni razorni efekti predstavljaju veliku pretnju za sve nas. Nažalost, i u Austriji posledice klimatske krize mnogo teže pogađaju domaćinstva sa malim prihodima nego ostatak našeg društva. Studija pokazuje koliko više klimatska kriza ozbiljno utiče na ljude pogođene siromaštvom i na ono što mi kao društvo i politika možemo da uradimo povodom toga“, rekla je ministarka za zaštitu klime Leonore Gewesdler.

Mere preduzete protiv energetskog siromaštva

Dimenzija socijalne politike i politike preraspodjele je centralna komponenta mnogih mjera zaštite klime. Klimatski bonus predstavlja preraspodelu sa viših na niže prihode. Pored toga, savezna vlada je preduzela niz mera da posebno podrži ljude pogođene energetskim siromaštvom:

• Uspostavljanje koordinacione kancelarije i komisije za borbu protiv energetskog siromaštva u fondu za klimu i energiju
• Obuka preko 200 konsultanata za socijalnu energiju
• Finansiranje „Čisto grejanje za sve” sa podrškom do 100 odsto za razmenu klimatski prihvatljivog grejanja za domaćinstva u najnižoj trećini prihoda; za to je u budžetu dostupno 1,6 milijardi evra do 2030.
• Saveti za uštedu energije u društvu uz zamenu uređaja (obrađeno u saradnji sa Caritasom i Volkshilfe Beč; 120 miliona evra do 2026.)
• Sredstva za renoviranje zgrada za one kojima je potrebna zaštita (45 miliona evra ekoloških sredstava do 2026. godine)
• Sredstva za renoviranje zgrada za one kojima je potrebna zaštita (45 miliona evra ekoloških sredstava do 2026. godine)
• Pod pretpostavkom povećanja troškova elektrotarifnih mreža
• Subvencije za troškove stanovanja i grejanja od savezne vlade državama (675 miliona evra)
• Povećanje stambenog prostora za dodatnih 60 miliona evra. On pokriva izuzetne troškove zakupa i energije. Ukupno 224 miliona evra biće dostupno do kraja 2026. godine.
• Ofanziva stambene izgradnje (390 miliona evra za pristupačne stanove, 220 miliona evra za renoviranje)
• Valorizacija socijalnih i porodičnih davanja, 500 miliona evra za porodice sa decom u riziku od siromaštva

„Posebna briga“

„Pogotovo zato što su ljudi pogođeni siromaštvom više pogođeni klimatskom krizom nego drugi delovi našeg društva, meni je posebno važno da ovde pružim ciljanu podršku. Već smo pokrenuli niz inicijativa za podršku domaćinstvima sa niskim primanjima. Formiranje komisije za borbu protiv energetskog siromaštva i namenska kancelarija za koordinaciju dva su ključna instrumenta za dalje rešavanje ovog važnog pitanja.Pošto je energetsko siromaštvo svestrano pitanje, pozivaju se i države i dobavljači energije. Međutim, studija takođe pokazuje da je često teško doći do ljudi pogođenih siromaštvom. „Pored ciljane podrške, potrebni su nam i novi formati komunikacije i komunikacija putem odgovarajućih kanala“, kaže Geweslerova.

„Klimatska kriza ne sme da postane društvena kriza“

A ministar za socijalna pitanja Johanes Rauch dodaje: „Ekstremni vremenski uslovi, rastući troškovi stanovanja i energije i visoke cene hrane posebno teško pogađaju ljude koji su u opasnosti od siromaštva. Moramo osigurati da klimatska kriza ne preraste u društvenu krizu. Kako savezna vlada, već smo preduzeli mnoge mere da pomognemo ljudima u riziku od siromaštva Da na najbolji mogući način rasteretimo porodice U narednih nekoliko godina stvorićemo društveniji i pristupačniji životni prostor našim velikim paketom stambene izgradnje. Naša ulaganja u mere renoviranja su i jasna investicija u zaštitu klime, u komfor stanovanja, a istovremeno će pasti operativni troškovi ovih stanova. Sa stambenim kišobranom „Hajde da se postaramo da niko ne izgubi stan jer više ne može da plaća račune za energiju ili rentu. Jasno mi je: Moramo zajedno da razmišljamo o socijalnoj politici i klimatskoj politici. Samo tako možemo da sprečimo da posledice klimatske krize pogoršaju društvene nejednakosti.“

Zdravstveni problemi

Generalni direktor Volkshilfea Erich Fenninger dodaje: „Na pitanje o stresu izazvanom klimatskom krizom, ljudi pogođeni siromaštvom prvenstveno pominju zdravstvene probleme. Oni navode, na primer, veći stres zbog postojećih respiratornih bolesti ili osteoartritisa, ali i zbog buđi. Svi ispitanici u našoj studiji su rekli da su „imali problema sa buđom u svom domu, bilo trenutno ili u prošlosti. Ako ne preduzmemo dovoljne kontramere, učinićemo da ti ljudi budu trajno bolesni.“

Izvor „heute.at“