Ljudska pomoć za spavanje
Melatonin je hormon koji se proizvodi u epifizi u mozgu i igra ključnu ulogu u regulisanju ciklusa spavanja i buđenja. Takođe se često naziva „hormon spavanja“. Njegovi nivoi obično rastu noću kako bi pripremili telo za san. Tokom dana, nivoi melatonina se smanjuju kako bi podstakli budnost i koncentraciju. Ova prirodna regulacija čini melatonin važnim faktorom za zdrav san. Ali za koje ljude uzimanje slobodno dostupnog leka može biti opasno?
Jet lag pomoćnik i oružje protiv starenja
Mnogi ljudi koriste melatonin u obliku tableta, rastvorljivih pića ili gumenih medvedića kao pomoć pri spavanju. Nada je da se eliminišu poremećaji spavanja i nesanica. Hormon zapravo može poboljšati kvalitet sna i skratiti vreme potrebno da se zaspi. Pored toga, melatonin može pomoći u lakšem prevazilaženju kašnjenja tokom putovanja pomažući telu da se prilagodi novim rasporedima – bez potrebe da pribegava teškim lekovima za spavanje. Pored toga, hormon spavanja je takođe važan endogeni antioksidant koji deluje protiv oksidativnog stresa i sprečava ili smanjuje oštećenje ćelija u telu. Poslednjih godina, sredstvo za spavanje je takođe postalo proizvod protiv starenja. Zato što dobar san takođe obezbeđuje blistavu, punu kožu.
Ljudi u riziku i neželjeni efekti
Studije potvrđuju da uzimanje melatonina nije bezbedno: u studiji naučnika, glavobolje, vrtoglavica, mučnina, grčevi u stomaku, pospanost i neobično nizak krvni pritisak bili su povezani sa pilulom za spavanje. Tačna doza i vreme uzimanja su ključni da bi se izbegli neželjeni efekti.
Najčešći neželjeni efekti uključuju:
- Pospanost i vrtoglavica: Neki ljudi se mogu osećati umorno ili vrtoglavo sledećeg jutra nakon uzimanja melatonina.
- Promene u obrascima spavanja: Iako melatonin može pomoći u regulisanju ciklusa spavanja i buđenja, kod nekih ljudi može izazvati neželjene promene u obrascima spavanja: moguće je sve od nesanice, pojačanih snova ili pojačanog buđenja tokom noći.
- Gastrointestinalni simptomi: Neki ljudi prijavljuju gastrointestinalne simptome kao što su mučnina, bol u stomaku ili čak dijareja nakon uzimanja melatonina.
- Glavobolje: Neki ljudi mogu osetiti glavobolju kao neželjeni efekat, posebno kada uzimaju melatonin u većim dozama.
Najveća opasnost je kada melatonin padne u pogrešne ruke. Melatonin nije pogodan za decu, adolescente ili trudnice. Žene koje doje takođe ne bi trebalo da koriste besplatno dostupne lekove ni pod kojim okolnostima, jer se prenose direktno na novorođenče.
Saveti i trikovi pre uzimanja
Dakle, pre nego što počnete da uzimate melatonin, preporučljivo je da se konsultujete sa svojim lekarom – posebno ako uzimate druge lekove ili imate zdravstvene probleme. Takođe treba da obratite pažnju na signale vašeg tela dok ga uzimate da biste došli do dna mogućih neželjenih efekata.
Umesto da pokušavate da hormonima utičete na vreme uspavljivanja svakog dana, trebalo bi da koristite tehnike opuštanja i izbegavate jake izvore svetlosti najmanje sat vremena pre spavanja. Jer: Ako ste izloženi previše svetlosti (mobilnog telefona), vaše telo naravno neće oslobađati melatonin.
Izvor „heute.at“