Broj stečajeva preduzeća je u prvoj polovini godine povećan za 27 odsto. Očekivanja kompanija su pesimističnija nego što su bila u poslednjih 30 godina.
Stečaji preduzeća u Austriji ove godine su rekordni! U prvoj polovini 2024. godine, stečajevi su porasli za oko 27 odsto na 3.363 postupka. Za celu 2024. Udruženje za zaštitu poverilaca Creditreform očekuje više od 7.200 stečajeva preduzeća, što je novi rekord u poslednjih 15 godina.
Broj otvorenih predmeta porastao je za 34,6% na oko 2.100. Stečaji koji su odbijeni zbog nedostatka imovine porasli su za 14,7% na 1.264.
Gore nego na vrhuncu pandemije
Talas bankrota najviše je porastao u prvih šest meseci u Vorarlbergu (74,1 odsto), Burgenlandu (67 odsto) i Štajerskoj (33,2 odsto). Najveća incidenca nelikvidnosti je u saveznoj prestonici sa skoro 15 stečajeva na 1.000 preduzeća, a najmanja u Tirolu sa 5 od 1.000 preduzeća. Generalno, kompanije na istoku su u većem riziku od nelikvidnosti.
Grafika: Creditreform
Prema rečima generalnog direktora Creditreforma Gerharda M. Weinhofera, pandemija više ne igra ulogu. Umesto toga, zaslužan je ekonomski pad: „Knjige narudžbi postaju sve praznije, ali troškovi i dalje rastu. Kompanije se bore na brojnim frontovima i sve više gube ovu bitku“, naglašava Weinhofer.
Prema prolećnom Creditreform istraživanju koje je obuhvatilo 1.400 austrijskih kompanija, poslovna klima domaćih kompanija je negativnija nego na vrhuncu pandemije, koju karakteriše pad zarada i narudžbi, kao i niska spremnost za ulaganje. Očekivanja o narudžbi su pesimističnija nego što su bila u poslednjih 30 godina. Stečajne obaveze iznose oko 11,2 milijarde evra. Pogođeno je 11.000 radnih mesta.
Pet kompanija Benko među 10 najvećih stečajeva
Prvu polovinu godine uglavnom je karakterisao talas bankrota Rene Benka. U prvih 10 stečajeva nalazi se pet kompanija na osnovu obaveza koje se odnose na Immojuggler ili njegovu Signa Group. Tu su i druge poznate kompanije kao što su Fisker GmbH, Windhager Zentralheiz Technik GmbH i Brucha GmbH.
Nesolventnost se najviše povećava u proizvodnji robe (industriji) sa povećanjem od 44,6 odsto u sektoru kredita i osiguranja i u sektoru saobraćaja i komunikacija (transport) sa povećanjem od 44,4 odsto. Uprkos velikom procentualnom porastu, industrija je i dalje otpornija na krize od drugih u poređenju sa drugim sektorima. Prema udruženju za zaštitu poverilaca Creditreform, industrija se bori na nekoliko frontova istovremeno: smanjenje narudžbi, visoke plate i troškovi energije, nedostatak kvalifikovanih radnika i birokratske prepreke.
Najviše stečajeva je pokrenuto u maloprodaji (625), građevinarstvu (598) i poslovnim uslugama (500). Trgovina trpi zbog pada domaće potrošnje. Izgradnja se bori sa visokim troškovima i visokim kamatama. Najveći relativni rizik od nelikvidnosti je u sektoru transporta i građevinarstva, sa oko 25 nelikvidnosti od po 1.000 privrednih društava.
Lični bankroti se nisu povećali
Broj ličnih bankrota je ostao praktično isti. Uprkos stalnom kriznom raspoloženju, u prvih šest meseci godine bilo je samo oko 0,5 odsto više procedura. „Uprkos rastućoj nezaposlenosti i rastućim troškovima za životno izdržavanje, razvoj privatnih nelikvidnosti stagnira i čak ostaje ispod nivoa prije korone“, naglasio je Gerhard M. Weinhofer.
Izvršni direktor Creditreforma za ovo krivi fino isprepletenu društvenu mrežu i sporazume o visokim platama. Privatne insolventnosti najviše su porasle u Tirolu, gde je zabeležen rast od deset odsto. Najveći pad je bio u Burgenlandu, nešto manje od 15 odsto.
Izvor „heute.at“