Ekonomski stručnjak govori o uticaju eskalacije bliskoistočnog sukoba na Evropu. Nada se diplomatskim rešenjima.
Sukob između Izraela i Irana dostigao je još jedan vrhunac. Ogroman požar bi sada mogao da izbije na Bliskom istoku. Efekti ne bi pogodili samo region, već bi se osetili i širom Evrope.
Prema Mahdi Ghodsi, ekspertu sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (wiiw), raspoloženje na finansijskim tržištima obično je prvi pokazatelj predstojećeg regionalnog sukoba.
Od pokušaja atentata na lidera Hamasa u Teheranu, cene na evropskim berzama su pale. Investitori prodaju da bi izbegli veće gubitke. Berza je već reagovala prilikom razmene udaraca u aprilu. Iran je ispalio preko 300 dronova i projektila nakon što je iranska ambasada u Damasku pogođena izraelskim vazdušnim napadom.
Nafta i gas
Iran je zemlja bogata prirodnim resursima i jedna je od zemalja sa najvećim rezervama prirodnog gasa i nafte. Međutim, oni mogu da izvoze relativno malo toga i samo relativno jeftino, kako objašnjava Godsi. Većina se prodaje u azijske zemlje kao što su Kina i Indija. Međutim, rat bi imao nezanemarljiv uticaj na cene nafte.
Pored toga, u zavisnosti od obima regionalnog rata, Islamska Republika i njeni zastupnici mogli bi da napadnu naftnu infrastrukturu drugih zemalja koje sarađuju sa Izraelom u nekom obliku“, rekao je on. Postoji velika zabrinutost da bi se sukob mogao proširiti na druge zemlje u regionu, koje su sve glavni dobavljači nafte i gasa za Evropu. Rezultat bi na kraju bile više cene za potrošače.
Važni trgovački putevi su zatvoreni
Ali ne radi se samo o fosilnim gorivima. „Transport druge robe važnim trgovačkim rutama kao što su Persijski zaliv, Adenski zaliv i Suecki kanal – koji čini oko 11-12 odsto svetske trgovine – takođe bi mogao biti ozbiljno poremećen zbog nepredvidivog ponašanja Islamske Republike. “ objašnjava ekonomista.
Troškovi transporta ili osiguranja prilikom transporta robe bi naglo porasli. To je već bilo očigledno prošle godine kada se želelo izmeštati brodske rute kako bi se oplovilo Afriku. Prema procenama, troškovi transporta standardnog kontejnera između Kine i Severne Evrope porasli su sa 1.500 na 4.000 američkih dolara.
I uvozni i izvozni poslovi mogli bi da trpe zbog rastućih troškova. Godsi veruje da je pad rasta BDP-a i devalvacija evra u odnosu na druge valute mogući zbog pogoršanja uslova trgovine.
Faktor pritiska za migraciju
Mnogi ljudi u regionu bili bi pogođeni ratom punog razmera. „Strah za njihove živote, imovinu i prosperitet, faktori koji potiču migraciju će se povećati, što će rezultirati većim prilivom ljudi koji beže iz ratom razorenog regiona u susedne zemlje“, kaže Godsi.
Međutim, EU bi verovatno bila najatraktivnija destinacija zbog svoje otporne i stabilne ekonomije. S obzirom na nedostatak radne snage u nekoliko sektora i profesija, migranti sa Bliskog istoka mogu naći bolje prilike u Evropi nego u susednim zemljama.
Gubici i uska grla
Ekspert naglašava da bi regionalni rat na Bliskom istoku imao uticaja i na direktne strane investicije između Austrije i zemalja u regionu. U 2022. oko 9 milijardi dolara slilo se u Ujedinjene Arapske Emirate. Međutim, iz Emirata je u Austriju stiglo 11 milijardi.
Prema rečima ekonomiste, takve investicije između domaćih multinacionalnih kompanija i bliskoistočnih zemalja često imaju oblik transfera tehnologije koji kompanijama obezbeđuje prihod. Prekid ovih odnosa doveo bi do gubitka prihoda i uskih grla u snabdevanju austrijske privrede.
Država mora da interveniše
Regionalni rat bi stoga imao negativan uticaj na tri ključne oblasti ekonomije: trgovinu robom, prekogranične investicije i međunarodne migracije. Prema Ghodsijevim rečima, političarima se obično savetuje da koriste sve dostupne diplomatske kanale sa svim uključenim stranama kako bi postigli maksimalnu uzdržanost. „Međutim, s obzirom na eskalaciju tenzija u poslednjih 10 meseci, očigledno je da je direktna konfrontacija između Irana i Izraela već počela. Sada se radi o ograničenju štete.
Nasuprot rastućih cena nafte i gasa, specijalista vidi ograničenje cena u kombinaciji sa subvencijama za dobavljače kao potencijalno efikasnu strategiju za ograničavanje negativnih efekata na ekonomiju. Čak i uz veće troškove uvoza, on vidi državne subvencije kao dobru kompenzaciju za minimiziranje inflatornog pritiska. Direktna podrška izvoznicima bi bila od pomoći, ali ne bi bila u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i dovela bi do trgovinskih sporova.
Prosvetiteljstvo umesto populizma
„S obzirom na politički pomak udesno u Austriji i drugim državama članicama EU, priliv migranata predstavlja veliki izazov za sadašnje vlade“, kaže Godsi. Međutim, EU se mora držati svog puta liberalne demokratije i podržavati Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Povezano: Šef FPÖ-a smatra da ljudska prava „više nisu prikladna“
Prema nedavnom istraživanju Bečkog instituta, talentovani radnici imigranti u EU mogu pomoći da se privreda učini otpornijom na razorne (nove zamene) tehnologije. „Stoga se kreatorima politike savetuje da obrazuju društvo o ovim beneficijama umesto da služe populističkim agendama koje su usmerene protiv migracija“, rekao je ekonomista.
U najgorem slučaju
Dok su Sjedinjene Države u potpunosti posvećene odbrani Izraela, otvoreno učešće drugih nacija kao što su Rusija i Kina u podršci Islamskoj Republici bi značajno zakomplikovalo situaciju“, rekao je Godsi. Shodno tome, proki rat između Zapada i Globalnog Juga doveo bi do Hladnog rata ili čak Trećeg svetskog rata.
Neće biti samo indirektnog vojnog sukoba, već i „izuzetno teškog ekonomskog rata“. Godsi se nada da se takav scenario može sprečiti diplomatskim kanalima.
Izvor „heute.at“