„Poreska i budžetska politika srcem i umom – pravda i štednja idu ruku pod ruku.
Austrijanci plaćaju porez iz meseca u mesec. Oni zaslužuju da im se život poboljša i da se ovaj novac od poreza ne troši na milionske poklone za korporacije i naduvani državni PR. Oni takođe zaslužuju da svako plati svoj deo i da niko ne može da izbegne svoje obaveze – ma koliko neko bio bogat ili uticajan. Na ovaj način obezbedićemo da 98 odsto Austrijanaca plaća manje poreza.
Ni u jednoj drugoj zemlji EU nisu porezi na rad tako visoki kao u Austriji. Istovremeno, Austrija je poreski raj za multimilionere. To ne kaže SPÖ, to kaže statistika – od OECD-a do Komisije EU. OKSFAM, međunarodno udruženje različitih organizacija za pomoć i razvoj, izračunalo je da normalna porodica u Austriji plaća više poreza od milionera. Naravno, lakše je automatski odbiti porez sa svoje platne liste i ne pitati se kako milioni dolara mogu dati pravičan doprinos. Ali to je bezdušno i nepoštovanje prema radnicima, koji stvaraju značajan deo našeg bogatstva u Austriji. 80 odsto poreskih prihoda dolazi od oporezivanja rada i potrošnje. Mi ćemo to promeniti.
Koristite milionske poreze da smanjite poreze na rad i garantujete zdravlje i negu
Pod vladom koju vodi SPÖ, poreski doprinos prihoda od rada bi trebalo da se primetno smanji, dok bi doprinos milionske imovine trebalo da se poveća u isto vreme. Želimo da austrijsku poresku strukturu uskladimo sa međunarodnim standardima.
Naš milionski porez utiče samo na neto imovinu koja prelazi milion evra. Osim ovog dodatka, izuzete su i kuće u kojima žive vlasnici (do granice luksuza od 1,5 miliona evra). To znači: neko ko ima kuću vrednu 1,4 miliona evra i drugu imovinu vrednu milion evra ne plaća ni cent milionerskog poreza. Ovaj porez pogađa samo desetine hiljada multimilionera u Austriji, koji poseduju oko polovinu celokupne imovine i jedva da plaćaju manje poreza u bilo kojoj drugoj zemlji EU nego u Austriji. Isti princip važi i za poreze na nasleđe i poklone. I ovde ćemo oporezovati samo milionska nasleđa, a dom koji je prenet na vašeg partnera ili decu takođe će ostati potpuno oslobođen poreza. Ne oporezujemo graditelje kuća, zahtevamo pravičan doprinos multimilionera u Austriji.
Sa milionerskim nametom po švajcarskom modelu i porezom na milionsko nasleđe po nemačkom modelu, u kojem je poslovna imovina nasleđenih kompanija u velikoj meri pošteđena, možemo smanjiti poreze na rad i istovremeno obnoviti naš zdravstveni sistem i garantuju brigu za sve.
Zatvorite poreske rupe
Velike kompanije troše mnogo novca na poreske savete koji im omogućavaju da legalno izbegavaju poreze. Da li ste znali da, u poređenju sa većinom drugih ljudi, Rene Benko verovatno ne plaća nikakav ili samo delić poreza na promet nekretnina za svoje poslove sa nekretninama u Austriji? Nažalost, on to radi potpuno legalno. Ako se nekretnine ne kupuju i prodaju direktno, već – kao kod Benka – preko kompanija za nekretnine sa ispravnim dizajnom, nema poreza na promet nekretnina. Benko je uspeo da uštedi milione evra poreza na promet imovine u poređenju sa svim ostalim ljudima u Austriji koji kupuju kuću ili stan. To u Nemačkoj nije tako lako jer je nemačka vlada otežala takva rešenja.
Dosledno ćemo zatvarati poreske rupe za multimilionere – baš kao što to rade druge zemlje.
Sprečite prebacivanje profita
Na nivou OECD-a postavljen je globalni minimalni porez za kompanije od 15 odsto. Međutim, veliki problem prebacivanja profita još nije rešen. Sama Austrija, pod vladama koje je predvodio SPÖ , suprotstavila se prebacivanju profita zabranom odbijanja poslovnih troškova. Međutim, ova zabrana odbitka trenutno se primenjuje samo ako se odgovarajuća dobit oporezuje sa manje od 12,5 procenata u zemljama. U prvom koraku, prag na koji se ova barijera primenjuje mora da se poveća na 15 procenata.
Na nivou EU, Austrija mora da bude na čelu onih zemalja koje podržavaju poresku saradnju, razmenu informacija i efikasne mere protiv preusmeravanja profita. Vreme, u kojem ljudi udružuju snage sa zemljama koje su protiv transparentnosti za velike korporacije i govore protiv „poreske konkurencije“, konačno mora da se završi.
Nema tolerancije za prevare poreza
Od 2017. godine, vlada Kurz-Kickla je strukturno oslabila finansijsku administraciju – posebno u borbi protiv utaje poreza. Crno-plava vlada je brzo odbacila radnu grupu BMF-a koja se posebno bavila pitanjem da li superbogati u Austriji zaista plaćaju poreze – kako je to predviđeno zakonom. SPÖ će ponovo uspostaviti ovu radnu grupu i povećati broj službenika u finansijskoj administraciji i borbi protiv prevara. U poslednjih 20 godina 70 odsto privatnih fondacija nije imalo ni jednu poresku reviziju. Želimo da efikasnije prikupljamo postojeće poreze. Ne samo da bi se stvorio manevarski prostor u budžetu, već i da bi se počastili brojnim poresko poštenim građanima. Da bismo to uradili, moramo da učinimo naš poreski zakon jednostavnijim i manje sklonim dizajniranju, ojačamo osoblje finansijske administracije i učinimo borbu protiv prevara efikasnijom. Po oceni Revizorskog suda, dodatna pozicija u reviziji velikih razmera dodaje budžetu oko 2,2 miliona evra i tako donosi više od 30 puta više nego što košta.
Smanjenje korporativnog poreza od Kurza i Kickla
Uprkos povećanju dobiti velikih kompanija – posebno banaka i energetskih kompanija – Kurz i Kickl su 2017. godine odlučili da korporativni porez padne sa 25 odsto na 23 odsto. Poreska stopa od 23 odsto sada je dostignuta 2024. godine. Kao rezultat toga, budžetu nedostaje 1 milijarda evra godišnje. Samo 5 odsto korporacija sa najvećom zaradom uložilo je 80 odsto ovog smanjenja poreza. Banke su ostvarile rekordnu dobit od 14,1 milijardu evra u 2023. – uz smanjenje poreza na dobit, Kickl i Kurz su bankama dali još 100 miliona evra iz svog poreskog lonca kao zahvalnost. SPÖ želi da preokrene besmislenu meru smanjenja poreza na dobit, koja, kako pokazuje praksa, ne podstiče ulaganja, suprotno onome što se tvrdi.
Dobici od reklasifikacije poreza
Povećanje vrednosti prilikom preimenovanja nepokretnosti praktično se može opravdati samo suverenim aktom. Stoga je neprihvatljivo da se profit od rezoniranja privatizuje u takvom procesu. Na kraju krajeva, ovaj profit nastaje samo zbog posvećenosti i nema nikakve veze sa učinkom. Zbog toga bi se profit od preraspodjele trebao smanjiti na 90 posto u budućnosti.
Prvo: porez na višak dobiti; Posle toga: Ne dozvolite više višak profita
Savezna vlada koja samo posmatra ne treba da se čudi ako se usred inflacione krize iznenada pojave veliki pobednici iz krize. Posebno se izdvajaju dve oblasti: energetski sektor i banke. Banke su davale varijabilne kredite. Kada su ključne kamatne stope porasle, oklevali su da podignu stope na štednju, ali su podigli stope na pozajmice. Rezultat: viškovi kamata su eksplodirali. Banke su uspele da skoro udvostruče svoju dobit u 2022. i 2023. u odnosu na normalne godine. Višak dobiti u bankarskom sektoru samo u 2022. i 2023. iznosiće više od 11 milijardi evra. U sektoru energetike i nafte, višak profita bio je preko 5 milijardi evra – samo u OMV-u i Verbundu. Najmanje trećina ovih kriznih profita mora biti apsorbovana privremenim posebnim nametom u narednim godinama. Istovremeno, mi ćemo preduzeti odgovarajuće mere kako bismo osigurali da se takvi višak profita ne pojavljuju u budućnosti – čak i u vremenima krize.
Bablerovo obećanje
Ako dobijemo priliku da primenimo naš poreski koncept, 98 odsto ljudi u Austriji će plaćati manje poreza. Milioni imovine i nasledstva vredna milione će dati pravičan doprinos. Dom u kojem živite nikada neće biti diran – to garantujemo.
Razmislite unapred: Uskladite budžet sa rastom i zapošljavanjem
Ljudi često pitaju: „Koliko to zapravo košta?“ Jer sigurno zaposlenje, dobri poslovi i mere protiv nezaposlenosti ne mogu biti vrednovani dovoljno visoko za zdrave državne finansije.
50.000 dodatno zaposlenih i 50.000 manje nezaposlenih poboljšavaju budžetski bilans za oko 1,5 milijardi evra. Dalje i veće kvalifikacije zaposlenih povećavaju plate, a proširenje objekata za brigu o deci i celodnevnih škola omogućava ženama da rade puno radno vreme. Ulaganja u izolaciju zgrada i javnu infrastrukturu ne pomažu samo klimi, već i budžetu. Garancija za zapošljavanje poboljšava budžetski bilans u srednjem roku. Ako uspemo vraćanjem samo 30 odsto dugotrajno nezaposlenih na tržište rada, uštedećemo oko 750 miliona evra godišnje. U pilot projektu u Gramatneusiedlu, 50 odsto pogođenih ponovo je našlo posao u privatnom sektoru.
Kvalifikacija lica koja traže posao PRE preseljenja iz trećih zemalja
Kratkoročni poziv za kvalifikovane radnike iz inostranstva je razumljiv. Pragmatično preispitivanje politike tržišta rada takođe mora značiti: kvalifikaciju pre imigracije. To znači: Moramo uložiti više novca u dalje usavršavanje ljudi koji već traže posao u Austriji i registrovani su u AMS. Ne želimo da broj dugotrajno nezaposlenih raste sa svakim padom ekonomije. Ovo ne pomaže ni društvu ni budžetu.
Nemojte ponavljati ludilo COFAG-a – koristite novac od poreza pažljivije
Tokom korona krize, Austrija je kompanijama podelila duplo više novca nego Nemačka – na osnovu broja stanovnika. Umesto 15 milijardi evra, 7 milijardi evra bi uradilo trik. Dakle, besmisleno je spaljeno 8 milijardi evra. To bi značilo da bi tunel u bazi Semmering mogao biti izgrađen skoro dva puta. Tokom inflatorne krize, 99 odsto subvencija troškova energije otišlo je kompanijama koje su ostvarile profit i koje su odavno povećale cene. I ovde su milijarde podeljene bez ikakvog efekta smanjenja cena. U ugovoru sa AUA, vlada je dala 150 miliona evra novca poreskih obveznika, dok su Nemci preuzeli udeo u Lufthanzi i izašli sa profitom za poreske obveznike većim od 700 miliona evra. Trebalo bi da učite iz ovih grešaka. Politika finansiranja se mora proceniti i, tamo gde je potrebno, učiniti delotvornijom. Ubuduće, gde je to moguće i razumno, instrument državnih manjinskih ulaganja trebalo bi ekstenzivnije koristiti umesto bespovratnih grantova – na primer uvođenjem nemačkog modela u start-up preduzeća u oblasti energetske tranzicije. Komesar za konkurenciju Evropske komisije takođe razmišlja u tom pravcu. Već 2023. godine predložila je ulaganja javnih preduzeća kao deo programa finansiranja „CleanTech“ kako bi poreskim obveznicima dala „šansu da imaju koristi od rasta kompanija“.
Vratite osoblje društvenih medija i kabinete ministarstava u normalu
Parlamentarne istrage su pokazale da su troškovi vladinih kancelarija i ministarskog osoblja porasli za oko 50 odsto od 2017. (Kern/Miterlener) do 2023. (Nehammer/Kogler). Broj zaposlenih u kabinetu povećan je sa 163 (Kern/Miterlehner) na 239 (Nehammer/Kogler). Smanjićemo i glave i troškove na razuman nivo. Vlada ne mora da ima više PR zaposlenih nego što rade domaći novinari u redakcijama novina.
Ciljane tržišne i cenovne intervencije umesto jednokratnih plaćanja
Pametna budžetska politika interveniše u pravo vreme. Da su kirije zamrznute i cene energije ograničene, ne samo da bi inflacija danas bila niža. Jednokratna plaćanja bi takođe bila sačuvana. Ove jednokratne uplate nisu ostajale narodu, već su preko veće kirije išle stanodavci. To znači da država plaća dva puta: prvo jednokratne isplate i dodatno veće stambene naknade zbog rasta kirija. Novac na kraju završava u industriji nekretnina, koja je jedan od najvećih dobitnika iz krize. Ne samo da je to nepromišljeno i preraspoređuje državna sredstva odozdo prema gore, već ova politika opterećuje i budžet. U sektoru hrane, privremeno ukidanje PDV-a na osnovne namirnice u kombinaciji sa striktnom kontrolom cena i dalje bi bila razumna mera.
Pitanje razuma – garantovanje zdravih državnih finansija i omogućavanje ulaganja u zaštitu lokacije i klime
SPÖ se zalaže za zdrave državne finansije. Održivost duga austrijskog nacionalnog budžeta mora biti obezbeđena, a granice deficita iz Mastrihta moraju se poštovati u srednjem roku. Istovremeno, važno je ulagati u klimatsku i energetsku tranziciju – u smislu „zlatnog pravila“. Jer: Postoji jednostavan izbor. Ispunjavamo naše klimatske ciljeve i investiramo u poslove koji su spremni za budućnost ili ćemo propustiti transformaciju i, prema studiji WIFO, platiti oko 5 milijardi evra kazni do 2030. zbog promašenih klimatskih ciljeva. Želimo da izbegnemo ove kazne po svaku cenu. Želimo da modernizujemo našu poresku strukturu – u skladu sa međunarodnim standardima – i učinimo je pravednijom, na primer kroz pravičan doprinos milionske imovine. Održiva i odgovorna budžetska politika takođe znači da u neizvesnim vremenima pred izbore ne treba donositi odluke koje ugrožavaju održivost duga ili onemogućavaju pridržavanje pravila deficita u ekonomskom ciklusu – čak i u slobodnoj igri sila.
24 IDEJE:
IDEJA 01 STANOVANJE
IDEJA 02 ZDRAVLJE
IDEJA 03 ZDRAVLJE ŽENA
IDEJA 04 TRANSPARENTNOST PLATA
IDEJA 05 PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA
IDEJA 06 BEZBEDNOST
IDEJA 07 PENZIJE
IDEJA 08 POŠTOVANJE PREMA STARIJIM OSOBAMA
IDEJA 09 AUSTRIJSKA ŠTEDNA KNJIGA
IDEJA 10 GOTOVINA
IDEJA 11 TRŽIŠTE RADA
IDEJA 12 INTEGRACIJA
IDEJA 13 UKLJUČIVANJE
IDEJA 14 RADNO VREME
IDEJA 15 MALI PREDUZETNICI
IDEJA 16 VEŠTAČKA INTELIGENCIJA
IDEJA 17 MOJA PRETPLATA NA NOVINE
IDEJA 18 SIROMAŠTVO DECE
IDEJA 19 OBRAZOVANJE
IDEJA 20 ZAŠTITA ŽIVOTINJA
IDEJA 21 JAVNI PREVOZ
IDEJA 22 KLIMA
IDEJA 23 NAŠA VODA
IDEJA 24 PRAVDA
Izvor „spoe.at“