Prvi put su detaljnije ispitani desni ekstremistički stavovi u Austriji. Rezultati u vezi sa imigrantima i mitovima zavere su zabrinjavajući.
Od kraja aprila do kraja maja prvi put je u Austriji detaljnije ispitano širenje desničarskih ekstremističkih stavova. Arhiva dokumentacije austrijskog otpora (DOV) je reprezentativno izmerila i anketirala 2.198 ljudi i predstavila rezultate studije u sredu. Društveni potencijal za aktere koji predstavljaju autoritarne, rasističke, antisemitske i srodne stavove je stoga ogroman.
Većina ispitanih smatra da je neophodna „sveobuhvatna remigracija“, odnosno prisilno uklanjanje imigranata u inostranstvo. Isto tako, većina se ponekad oseća „strancem u svojoj zemlji” zbog muslimana koji žive u Austriji (koji zapravo čine samo 8,3 odsto). Većina takođe smatra da bi „opasne ljude“ trebalo zatvoriti pre nego što počine zločine.
Većina za „remigraciju“
Kao osnova i vrednost poređenja, prvobitno je ispitan udeo stanovništva koji je zastupao „jako desničarske ekstremističke stavove“. U tu svrhu napravljena je skala sa šest tvrdnji koje su se bavile pitanjima kao što su „nedostojni životi“ ili jednakost. Oko deset odsto se složilo sa najmanje četiri od šest radikalnijih stavki.
Može li neko postati „dobar Austrijanac“ ako nema austrijskih predaka? 16 odsto kaže jasno „ne“ ili „verovatno ne“. 32 odsto smatra da je kritikovanje Austrije još jedno zabranjeno.
Samo 38 odsto smatra da su imigranti dobri za privredu, 32 odsto se ne slaže ili bolje rečeno ne slaže. 29 odsto se u potpunosti ili donekle slaže sa tvrdnjom da muslimanima treba zabraniti useljavanje. „Sveobuhvatnu remigraciju” odbacuje samo 27 odsto, a za to je tačno 50 odsto.
Koga bi Austrijanci hteli da imaju za komšije
Dobra ilustracija je pitanje koju grupu ljudi Austrijanci ne bi želeli da imaju za komšije. 38 odsto ne želi da živi pored Roma i Sinta, 36 odsto ne želi da živi pored muslimana. Generalno, imigranti (17 odsto), transrodne osobe (16 odsto), Jevreji (10 odsto), homoseksualci (osam odsto) i ljudi druge boje kože (sedam odsto) slede na određenoj udaljenosti. Ove vrednosti su skoro duplo veće među ispitanicima sa izraženim desničarskim ekstremističkim stavovima.
Kada je reč o temi antisemitizma, 23 odsto smatra da je uticaj Jevreja prevelik, 42 odsto smatra da je politika Izraela u Palestini uporediva sa nacistima u Drugom svetskom ratu. Među ljudima sa izraženim desničarskim ekstremističkim stavovima čak je većina od 52 i 60 odsto. Govoreći o nacionalsocijalizmu: Dvanaest ili 39 odsto ispitanih veruje da su nacisti imali i „dobre strane“.
Pandemija korona iscenirana za 29% ljudi
Podložnost mitovima zavere je veoma česta. 51 odsto smatra da mediji sistematski lažu stanovništvo. 47 odsto veruje da će austrijsko stanovništvo biti zamenjeno imigrantima. 29 odsto smatra da je pandemija korona samo nameštena.
Odnos Austrijanaca prema demokratiji otkrio je više pozitivnih uvida. Čak i ako stanovništvo zauzme prilično autoritaran stav kada je reč o konkretnim policijskim merama (posebno prema potencijalnim kriminalcima), vrednost demokratije je neosporna velikom većinom;
Da se vratimo ljudima sa izraženim desničarskim ekstremističkim stavovima, tačnije njihovim partijskim političkim opredeljenjima. U klasičnom nedeljnom pitanju, 58 odsto bi glasalo za FPÖ, 17 odsto za SPÖ, jedanaest za ÖVP. Iza njih je Pivska partija sa šest, NEOS sa četiri, Zeleni sa tri i KPÖ sa dva odsto.
Zabrinjavajuće, ali ne i alarmantno
Prema rečima autora, rezultati studije još nisu razlog za uzbunu. „Čak i ako se može identifikovati grupa ljudi sa izraženim desničarskim ekstremističkim stavovima, većina anketiranih je i dalje jasno demokratski nastrojena“, kaže se u rezimeu.
„Ali neki rezultati su upitni i u pogledu demokratske politike za stanovništvo u celini, na primer kada 29 odsto od skoro 2.200 ispitanika smatra da muslimanima treba zabraniti useljavanje u Austriju, 38 odsto ne želi da živi pored Roma. a Sinti i 42% smatra da je politika Izraela u Palestini jednako loša kao i politika nacista u Drugom svetskom ratu, izjava da su sudovi barem smatrali krivičnim delom pod Zakon o zabrani bi se mogao tumačiti“.
Konačno, ono što se pojavljuje je „društveno nezanemariva potreba za devalvacijom „drugih”, prezir prema manjinama i socijalno-psihološka „požuda” za mizantropijom i autoritarizmom u vezi sa grupama povezanim sa sve većim gubitkom poverenja u demokratske institucije.
Izvor „heute.at“