Nova studija pokazuje da ekstremne temperature u mnogim regionima prevazilaze čak i klimatske modele. Uzroci ostaju misteriozni.
Iako trenutno drhtimo na zimskim temperaturama u Austriji, zemlja je sve toplija i toplija – toplotni talasi obaraju rekorde širom sveta. 2023. je bila najtoplija godina sa 1,18 stepeni Celzijusa iznad proseka 20. veka.
Nova studija Columbia Climate School i Međunarodnog instituta za primenjenu sistemsku analizu sada pokazuje: U sve više regiona temperature premašuju čak i prognoze najboljih klimatskih modela. Ove takozvane „vruće tačke“ sada se javljaju na skoro svim kontinentima – uključujući Evropu. Ono što je posebno alarmantno je da su uzroci ovih ekstremnih odstupanja i dalje nejasni.
Regioni u kojima primećeni toplotni talasi prevazilaze trendove klimatskog modela. Uokvirene oblasti sa najtamnijim crvenim su najekstremnije; Manje intenzivne crvene i narandže takođe nadmašuju modele, ali ne toliko. Žuti su blizu onoga što bi modeli predvideli, dok su zeleni i plavi ispod onoga što bi modeli predvideli.
Rekordna toplota pogađa svet
Studija identifikuje regione u kojima maksimalne temperature višestruko premašuju prethodne rekorde. Zapadna Kanada daje ekstreman primer: u junu 2021. godine, temperature su se popele i do 30 stepeni iznad prethodnih najviših tokom devetodnevnog toplotnog talasa. U Litonu, malom gradu u Britanskoj Kolumbiji, izmereno je neverovatnih 49,6 stepeni Celzijusa – kanadski rekord. Sledećeg dana mesto je skoro potpuno izgorelo, izazvano ekstremnom sušom koja je pogoršala toplotni talas.
Toplotni talasi se takođe dramatično povećavaju u severozapadnoj Evropi. U 2022. i 2023. godini, od posledica ekstremne vrućine ovde je umrlo ukupno preko 100.000 ljudi. Posebno su pogođene zemlje poput Nemačke, Francuske, Velike Britanije i Holandije. Mnoga domaćinstva ovde nisu opremljena klima uređajima jer su takve temperature ranije bile retke.
Nauka je suočena sa zagonetkom
Nauka je suočena sa zagonetkom. „Ovi ekstremni trendovi prevazilaze naše razumevanje fizičkih odnosa“, objašnjava vođa studije Kai Kornhuber. Jedan od mogućih uzroka može biti destabilizacija mlaznog toka, protoka vazduha koji razdvaja topli i hladni vazduh. Kako se Arktik zagreva, on postaje nestabilniji i može duže zadržati vruće vazdušne mase u umerenim regionima. Ali ovaj mehanizam ne objašnjava sve slučajeve.
U drugim regionima, kažu istraživači, suva tla mogu igrati ulogu. Ako iz vegetacije ispari manje vode, nema prirodnog hlađenja. „Suva tla i povezani efekti povratnih informacija ključni su pokretači ovih ekstremnih temperatura“, kaže Kornhuber.
Evropa u centru žarišta toplote
Prema studiji, severozapadna Evropa je posebno pogođena. Ovde temperature u najtoplijim danima u godini rastu duplo brže od letnjeg proseka. Ovi efekti „širenja repa“ znače da se ekstremne vrednosti javljaju mnogo češće nego što klimatski modeli predviđaju. Nove rekordne temperature za ovo doba godine zabeležene su i u Evropi u septembru 2024, uključujući Francusku, Mađarsku, Norvešku i Švedsku.
Poziv za buđenje svetu
Kornhuber naglašava: „Ovi toplotni talasi su poziv za buđenje. Nismo spremni za ove ekstreme i možda nećemo moći da se prilagodimo dovoljno brzo.“
Naučnici pozivaju na brže delovanje u vezi sa klimatskim promenama i sugerišu da bi toplotne talase trebalo imenovati slično uraganima kako bi se podigla svest. Rezultati studije objavljeni su u časopisu “Proceedings of the National Academi of Sciences”.
Izvor „heute.at“