Šef Burgenlanda Hans Peter Doskozil želi da „razgovara o pitanju azila na potpuno nov način“, a da ga odmah ne vide kao desničara. Veliki intervju „Heute“.
„Heute”: Da li ste bili iznenađeni neuspehom pregovora o koaliciji semafora na saveznom nivou?
Hans Peter Doskozil: To je bilo predvidivo i na to sam upozoravao od početka. Koalicija tri veoma različite stranke, čije je jedino jedinstvo njihova opozicija FPÖ – na kraju, ovo ne može biti održiva vlada.
FPÖ ima 35 odsto u anketama – i raste…
Ali do ovoga nije dovela snaga FPÖ-a, već slabost drugih. Ne isključujem ni socijaldemokrate na saveznom nivou.
„Nadam se većini sa narodom na izborima. Izabrali smo put koji vredi predstaviti.”
Hans Peter Doskozil
Guverner Burgenlanda (SPÖ)
Da li Andreas Babler treba da ostane na funkciji?
Nema potrebe za ishitrenim odlukama. Sada bi trebalo da odvojimo trenutak da razmislimo. Samorefleksija bi nam dobro došla.
Ponovo će te se kandidovati za deset dana. Kako želite da ubedite ljude u Burgenlandu u SPÖ?
Nadam se da smo uspeli da ubedimo ljude svojim radom u proteklih pet godina – minimalnom zaradom, besplatnim obdaništem, sopstvenim modelom nege, ograničavanjem troškova grejanja i stanovanja i proširenjem obnovljivih izvora energije sa fiksnom tarifom za struju, da spomenemo samo nekoliko primera. Biće dosta diskusije tokom predizborne kampanje, ali verujem da će građani Burgenlanda videti šta smo uradili i ceniti put kojim smo krenuli.
U slučaju bilo kakve koalicije nakon izbora…
… ne isključujemo nikoga. Nadam se većini kod stanovništva. Krenuli smo putem za koji verujem da je prezentabilan i kojim bih želeo da nastavim.
Da li verujete da će FPÖ formirati koaliciju kao drugoplasirani protiv izbornog pobednika SPÖ?
FPÖ je to već uradio u Koruškoj. Na kraju krajeva, parlamentarna većina je neophodna i zato im verujem da će to uraditi.
U Štajerskoj su planovi za zatvaranje bolnica pomogli u odlučivanju o izborima. Ima li sličnih razmatranja u Burgenlandu?
SPÖ garancija važi za pet lokacija. Ali ne vide sve stranke na taj način. Gradimo bolnice – na primer u Oberwartu i Golsu – i ulažemo u druge klinike, dok se bolnice zatvaraju u drugim saveznim državama. Naš cilj je da transformišemo zdravstvenu zaštitu kako bismo mogli da brinemo o sebi nezavisno i autonomno. Pored toga, otvorićemo centre za negu lokalno, u zajednicama – ne više samo u velikim gradovima.
Poslednje veliko pitanje pre izbora bilo je usvajanje od strane državnog parlamenta ograničenja za azil od 330 izbeglica godišnje. Zašto?
Uveren sam da politika nije sama sebi cilj. Mi smo samo delegirani da donosimo odluke u ime naroda. Moramo da imamo otvorenu diskusiju o tome šta znači kada se društvo i verovanja menjaju. Mislim da stanovništvo suštinski ne želi ovu promenu, tako da treba ponovo razgovarati o pitanju azila – i to ne samo u smislu kretanja izbeglica.
Ali ponekad ima i kritika iz vaše sopstvene stranke…
Pogledajte – a to je upravo ono što se ne sme desiti. Da se smatrate desničarima ako iznosite mišljenja koja nisu u modi. O ovome treba intenzivno razgovarati: Šta to znači za naše društvo i kako da postignemo integraciju?
„90 odsto negativnih odluka ostaje u Austriji. Ministar unutrašnjih poslova ovde već godinama ne uspeva“.
Na kraju, rešenje može biti samo evropsko.
Ali svi smo mi Evropa. I već postoje represivne mere koje možemo preduzeti. Samo bih vas podsetio na šengenski veto ministra unutrašnjih poslova ÖVP. Ovo je bio čisto izborni manevar. A kad su izbori završeni, bez reči je pristao. Da je ustao i rekao da će Austrija pristati na proširenje Šengena samo ako se uspostave procedure spoljnih granica, na primer duž puta za bekstvo između Bugarske i Turske, onda bih ga cenio i kao političara. Ali to nije bio slučaj.
Mislite li da je bilo ispravno što je Gerhard Karner prekinuo azilne procedure Sirijaca nakon promene vlasti?
Da li neko može da bude deportovan u Siriju odlučuju sudovi u Austriji. Ministar unutrašnjih poslova tada mora da sprovede ove odluke. Ali on ovde već godinama propada. 90 odsto negativnih odluka ostaje u Austriji. Inače, dve godine je postojao i plavi ministar unutrašnjih poslova – Herbert Kickl – i takođe nije mogao da ih deportuje.
U Burgenlandu ste uveli strože mere. Sada su u obavezi da rade i tražioci azila na osnovnom zbrinjavanju. Ali zar ovim ljudima ne bi bilo bolje na kursevima nemačkog i vrednosti?
Vreme je da jedna stvar bude jasna: biti prihvaćen i podržan u Austriji nije jednosmerna ulica. Morate i nešto da vratite. Smatram da je razumno s jedne strane raditi društveno koristan rad, a s druge strane pokušati naučiti njemački i pohađati odgovarajuće kurseve. Ima dovoljno primera lokalnog stanovništva koje uz posao nastavlja i školovanje.
U negativnim slučajevima…
… u Burgenlandu više nema nikakvih socijalnih davanja, osim upućivanja na državnu pomoć za povratak.
Izvor „heute.at“