Na putu ka crno-crvenoj koaliciji, najpre se ponovo mora savladati budžetska prepreka. „Heute“ ima detalje o tome šta se dešava između Stockera i Bablera.
Lider ÖVP-a Christian Stocker i predsednik SPÖ Andreas Babler i njihovi timovi ponovo su se fokusirali na budžet kao prvu veliku stavku u svojim razgovorima o mogućoj saradnji vlade. Bez drastičnih mera za obnavljanje posrnule državne kase, Austriji preti procedura deficita u EU.
Na početku svojih koalicionih pregovora, koji su na kraju propali, FPÖ i ÖVP podneli su Briselu plan budžeta koji predviđa uštede ili dodatne prihode od ukupno 6,4 milijarde evra za ovu godinu. Ovo je omogućilo da se za sada izbegne procedura prekomernog deficita – naredna revizija je krajem aprila.
Međutim, to znači da buduća vlada mora da donese odgovarajući budžet u Nacionalnom savetu. Prema izveštajima, plavo-crni plan bi u suštini mogla da usvoji crno-crvena koalicija. Ali paket bi se verovatno ponovo otvorio kako bi se promenile pojedinačne pozicije. Činjenica je da će za zadovoljenje Brisela biti potreban iznos od 6,4 milijarde evra.
Dupli budžet
U to vreme, pregovarači na semaforima iz ÖVP-a, SPÖ-a i NEOS-a nisu bili u stanju da se usaglase oko svog stava o mogućoj proceduri EU – rizikovati ili izbeći – a svakako ne o konkretnom budžetu. Međutim, postignut je dogovor oko cilja duplog budžeta za 2025/26. To, po svemu sudeći, sada imaju i crno-crvene stranke.
O budžetu sada pregovaraju lideri poslaničkih grupa Avgust Wöginger (ÖVP) i Philip Kucher (SPÖ ). Na strani ÖVP-a, strateg Kurza Stefan Steiner vratio se za pregovarački sto o ovom pitanju, prenosi „Heute”.
Tokom pregovora o koaliciji na semaforu, došlo je do fundamentalnog sukoba između ÖVP i SPÖ oko konsolidacije budžeta. Konzervativci su želeli da uštede isključivo na rashodima, dok su crveni takođe insistirali na značajnim merama vezanim za prihode.
Bankarska taksa sada
Zahtev SPÖ-a za bankovnom nametom bio je jedan od razloga za neuspeh crno-crvenih pregovora početkom januara. ÖVP, koji je orkestrirao Raiffeisen u pozadini, striktno je odbio veći bankarski porez. Sada bi to pitanje trebalo donekle „pacificirati“. Pošto su se crne stranke nedavno donekle otvorile u pogledu doprinosa banaka, ovo pitanje ne bi trebalo da bude razlog za neuspeh pregovora, kažu pregovarači insajderi.
ÖVP model „lakog bankovnog nameta“ – dobrovoljnog doprinosa finansijskih institucija koji se uliva u fond za mere ekonomske stimulacije – verovatno neće biti sasvim dovoljan. Konačno, SPÖ treba nešto što može da proda svojim biračima kao doprinos onih koji su u velikoj meri profitirali od krize. Kao što je poznato, banke su spasene milijardama novca poreskih obveznika tokom finansijske krize koja je počela 2008. godine, još nisu sve vratile i sada ponovo ostvaruju milijarde profita.
Prvobitni SPÖ model većeg bankarskog poreza, koji bi donosio milijardu evra godišnje, uključujući privremeni poseban namet, više se ne koristi, navodi se.
Dugogodišnja pitanja SPÖ-a u vezi sa porezom na nasledstvo i bogatstvo takođe verovatno više neće biti problem.
Ne opterećujte penzionere
Opterećenje penzionera moglo bi da bude neprihvatljivo i za crvene i za crne. Plavo-crni budžetski put uključivao je 270 miliona evra, koji su trebalo da proisteknu iz povećanja doprinosa za zdravstveno osiguranje za penzionere. Na pitanje, ovo je već opisano kao nefiksna manevarska masa. Ovo bi sada moglo biti izbačeno iz budžeta i možda zamenjeno bankovnim nametom.
Jedina prepreka u budžetu teško da je bankarski namet. Budžetski plan sadrži niz drugih „vrućih tema“. Na kraju, ali ne i najmanje važno, potrebno je više od 6,4 milijarde – jer se moraju finansirati i mere za stimulisanje posrnule privrede. U suprotnom, ceo put ka oporavku, koji se zasniva na rastućem rastu i padu nezaposlenosti u bliskoj budućnosti, preti da propadne…
U utorak je bilo dobrih vesti, barem iz Brisela. Privremeni ministar finansija Gunter Mayr učestvovao je na Ecofin savetu, mesečnom sastanku ministara finansija EU. Jedna od tema o kojoj se razgovaralo bila je budžetska situacija pojedinih država članica koje su već u proceduri deficita EU ili su u opasnosti od toga. „Međutim, Austrija nije bila na dnevnom redu“, rekao je Mayr – „i stoga trenutna ponovna procena naše budžetske situacije i pokretanje procedure deficita nisu na stolu“.
„To pokazuje da Evropska komisija, uprkos izazovnoj domaćoj političkoj situaciji u našoj zemlji, ima poverenja u funkcionisanje austrijskih institucija“, rekao je Mayr „Ostaje da Komisija neće ponovo proceniti budžetsku situaciju Austrije do aprila.
Izvor „heute.at“