Nedavni izveštaj IMAS otkriva dramatičan uticaj inflacije na živote Austrijanaca. Rastuće cene i rezultirajuća ograničenja oblikuju svakodnevni život miliona ljudi. Rezultati ne samo da pokazuju duboke rezove u ponašanju potrošača, već i bacaju svetlo na to kako se političari nose sa ovom krizom.
Finansijski zastoj za skoro polovinu stanovništva
Inflacija uzima svoj danak: čak 42 procenta ispitanika reklo je da im je finansijski lošije nego pre pet godina. Ova brojka otkriva dubok jaz između želje i stvarnosti u austrijskim domaćinstvima. Naročito su pogođene žene – 45 procenata se oseća lošije u materijalnom stanju. Starije osobe preko 60 godina takođe se suočavaju sa finansijskim problemima češće od proseka (48 procenata). To pokazuje da rast cena ne pogađa samo mlade porodice ili zaposlene, već i penzionere, koji često već imaju fiksna primanja.
Ograničenja u svakodnevnom životu – država štedi
Izveštaj IMAS naglašava u kojim oblastima života Austrijanci sebe posebno ograničavaju. Skoro trećina stanovništva štedi na hrani – bilo izbegavanjem poseta restoranima ili naručivanjem obroka. Istovremeno, ljudi su oprezni i kada su u pitanju veće kupovine poput nameštaja, ukrasa i odeće. Ono što je posebno alarmantno je da su praznici i pokloni, koji obično služe kao izvor opuštanja i radosti, takođe u velikoj meri smanjeni. Punih 19 posto bez toga u potpunosti ili delimično.
Ali ušteda nije svuda moguća: za mnoge ljude, rentiranje je jedan od nepromenljivih troškova – 22 odsto ne vidi ovde potencijal za uštedu. Sport takođe ostaje oblast koju mnogi ljudi ne žele da propuste, uprkos finansijskom opterećenju.
Cene hrane kao odraz inflacije
Povećani troškovi hrane ključni su pokazatelj tekuće inflacije. Austrijanci prosečnu cenu za kilogram hleba procenjuju na 3,50 evra, litar mleka na 1,48 evra i 250 grama putera na 2,58 evra. Više od 80 odsto ispitanika vidi značajno povećanje cena osnovnih životnih namirnica kao što su puter, sir, hleb i meso. Čak i za manje centralne proizvode kao što su brašno, šećer ili čokolada, većina potrošača beleži primetan rast cena.
Manje kupovina, ciljane strategije
Reakcija stanovništva na inflaciju pokazuje prilagođeno ponašanje potrošnje. 60 procenata se sve više oslanja na ponude i aplikacije za prednosti da bi ublažili teret svog kućnog budžeta. Kupovina manje proizvoda ostaje jedna od najčešćih mera, iako je ovaj udeo pao na 42 odsto u poređenju sa 52 odsto pre dve godine. Nasuprot tome, samo 23 procenta ispitanika razmatra korišćenje polovnih proizvoda kao alternativu za uštedu – što je smanjenje u poređenju sa 2023. godinom, kada se 31 procenat opredelio za polovnu robu.
Poziv na akciju
Rezultati izveštaja IMAS više su od brojeva – oni odražavaju rastući jaz između finansijskih potreba i mogućnosti austrijskih domaćinstava. Oni pokazuju da inflacija više nije samo ekonomski izazov, već društveni problem koji zahteva šira rešenja.
Izvor „AustriaAktuell.at“