Od 1. januara 2026. stupaju na snagu nova pravila za penzije. Pokazujemo šta se menja za austrijske radnike i koliko će ubuduće zaista morati da rade.
Demografska promena je činjenica koja se ne može ignorisati. Manje mladih, više starih – ovaj razvoj stavlja naš penzioni sistem pred velike izazove. Vlada je sada reagovala i sa penzionom reformom 2026. predstavlja paket mera koji donosi duboke promene za mnoge Austrijance.
Ranije u penziju? Ubuduće teže!
Ko se nadao da će otići u penziju pre redovne starosne granice za penzionisanje, moraće da se pripremi za duže radno vreme. Takozvana Frühpension (prevremena penzija) postepeno postaje manje atraktivna. Do sada su Austrijanci mogli da odu u penziju sa 62 godine, pod uslovom da su imali najmanje 480 Versicherungsmonate (40 godina radnog staža).
Ova granica se sada podiže: na 63 godine i 504 Versicherungsmonate (42 godine radnog staža). Povećanje se vrši kvartalno za po dva meseca, u zavisnosti od datuma rođenja. To konkretno znači: ko je kasnije rođen, moraće duže da radi da bi mogao prevremeno da ode u penziju.
Više godina na poslu za punu penziju
Međutim, ne raste samo starosna granica za Frühpension. Postepeno se povećava i generalno potreban broj Versicherungsmonate. Umesto dosadašnjih 480 meseci (40 godina), ubuduće će biti potrebno 502 meseca. To znači da će mnogi ljudi ubuduće morati duže da uplaćuju u penzioni fond da bi ostvarili pravo na punu penziju.
Manje novca pri ranijem odlasku krajem godine
Još jedna novina se tiče takozvane Aliquotierung (srazmerno umanjenje). Ko ode u penziju neposredno pred kraj godine, ubuduće će manje profitirati od godišnjeg povećanja penzija. Aliquotierung se smanjuje na 50 procenata. To znači da će penzioneri koji su tek prethodne godine otišli u penziju primiti samo polovinu redovnog povećanja.
Izuzeci za teške radnike i olakšanje za državnu kasu
Međutim, postoje i izuzeci od novih pravila. Schwerarbeiter (teški radnici), među kojima su sada i Pflegekräfte (negovatelji), izuzeti su od pooštravanja i nastavljaju da koriste važeće propise.
Penziona reforma, međutim, ne samo da treba da prilagodi sistem, već i da rastereti napetu državnu kasu. Do 2030. godine trebalo bi da se uštedi oko milijardu evra kroz ove mere – važan korak ka dugoročnoj stabilizaciji penzionog sistema, tvrdi vlada.
Sistem u promeni – prilagođavanje neophodno za mnoge
Penziona reforma 2026. je jasan znak da je našem penzionom sistemu, usled demografskih promena, potrebno prilagođavanje. Za mnoge Austrijance to znači duže raditi da bi uživali u zasluženoj penziji. Iako postoje određeni izuzeci, jasno je da će se okvirni uslovi za odlazak u penziju značajno promeniti u narednim godinama. Preporučljivo je da se na vreme upoznate sa novim propisima kako biste na odgovarajući način prilagodili sopstvene planove za budućnost.
Izvor „AutriaAktuell.at“