Beč, Austrija – Revolucionarna studija budi nadu milionima ljudi koji pate od dijabetesa tipa 1: međunarodni tim istraživača pronašao je način da slezinu pretvori u bioreaktor koji može da uzgaja i regeneriše vitalne ćelije direktno u telu. Ovo bi moglo da revolucionizuje lečenje dijabetesa tipa 1 i reši problem nedostatka organa za transplantaciju.
Slezina: Potcenjeni organ kao nosilac nade
Kod dijabetesa tipa 1, insulin-proizvodne beta ćelije u pankreasu su nepovratno oštećene autoimunom reakcijom. Do sada su oboleli zavisili od injekcija insulina ili, u teškim slučajevima, od transplantacije organa. Međutim, donatorski organi su retki i često se odbacuju. Čak ni transplantirane ostrvce ćelije ne preživljavaju dovoljno dugo u pankreasu primaoca da bi omogućile trajno izlečenje – često zbog invazivne operacije i loše ishrane.
Tu na scenu stupa slezina. Tim predvođen Mi Liu sa Medicinskog univerziteta Wenzhou u Kini identifikovao je slezinu kao idealno mesto za uzgoj novih ostrvca ćelija. Slezina je važna za prečišćavanje krvi, ali za odrasle nije apsolutno neophodna za preživljavanje. Pored toga, ima poroznu strukturu, lako je dostupna i odlično je snabdevena krvlju – najbolji uslovi za sazrevanje organa.
Pretvaranje u „bioreaktor visokih performansi“
Lei Dong sa Univerziteta Nanjing, koautor studije, objašnjava: „Slezinu praktično pretvaramo u bioreaktor visokih performansi.“ Trik je u silicijumskim nanočesticama obloženim šećerom (KSiNP). Ove čestice se ubrizgavaju u slezinu i tamo reprogramiraju mikrookruženje. One stupaju u interakciju sa imunološkim ćelijama i ćelijama vezivnog tkiva, lokalno prigušuju imuni sistem i podstiču rast vezivnog tkiva. „Poboljšanom podrškom ekstracelularnog matriksa, ubrzanim rastom krvnih sudova i supresijom imunoloških napada, stvorili smo idealnu nišu za napredovanje transplantiranih ćelija“, kaže Dong.
Impresivni rezultati kod miševa i majmuna
Istraživači su svoju metodu prvo testirali na miševima. Ubrizgali su 200 ostrvca ćelija od miševa ili pacova u reprogramirane mišje slezine. Rezultat: Ćelije su se razvile u funkcionalno tkivo i mogle su da održavaju nivo šećera u krvi miševa konstantnim najmanje 90 dana, čak i kada je originalni pankreas bio medicinski isključen.
Ali da li ovo funkcioniše i kod primata? Da bi to proverili, istraživači su primenili postupak na javanskim majmunima. I ovde je slezina majmuna prvo reprogramirana nanočesticama, a zatim snabdevena hiljadama ljudskih, insulin-proizvodnih ostrvca ćelija. Ljudske ostrvce ćelije koje su se razvile u slezini majmuna sazrele su u funkcionalno tkivo. Tokom 28 dana, preuređena slezina je proizvodila dovoljno insulina da održi nivo šećera u krvi majmuna stabilnim, bez ikakvih zabeleženih nuspojava.
Zamena organa u sopstvenom telu: Vizija budućnosti?
Istraživački tim je uveren: takva „transformacija“ slezine mogla bi biti obećavajuća strategija protiv dijabetesa. Umesto transplantacije celih organa, postojećem organu – slezini – bi se dodale dodatne funkcije. Metoda je kompatibilna sa ljudskim i životinjskim ćelijama i obezbeđuje funkcionalnu zamenu organa koja se ne odbacuje. Teoretski, ovaj postupak bi stoga mogao da funkcioniše i kod ljudske slezine.
Vizija je jasna: u budućnosti bi se tako mogli uzgajati prilagođeni organi po narudžbini, direktno u telu pacijenta. Međutim, pre nego što ovo postane stvarnost, neophodna su temeljna sigurnosna ispitivanja i dalja istraživanja, kako priznaju i sami istraživači. U budućnosti, Mi Liu, Lei Dong i njihov tim planiraju da prošire svoju tehniku bioreaktora slezine tako da se iz indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iPSCs) mogu ciljano uzgajati organi koji su pacijentu potrebni – ne samo tkivo pankreasa, već i tkivo jetre ili štitne žlezde. Slezina, nekada u senci drugih organa, mogla bi tako postati ključ za novu eru personalizovane medicine.
Izvor „AustriaAktuell.at“