Decenije opasnosti na morskom dnu izlaze na videlo
Zvuči kao naučnofantastični triler, ali je zastrašujuća stvarnost: naučnici su u severoistočnom Atlantiku već otkrili preko 1000 buradi sa visokoopasnim atomskim otpadom. Godinama su ove tempirane bombe bile skrivene, a sada se otkriva razmera ekološkog greha koji bi mogao da opterećuje generacije.
Tiha potraga počinje
Sredinom juna, međunarodni istraživački tim isplovio je francuskim istraživačkim brodom „L’Atalante“ iz Bresta. Njihov zadatak: precizno lociranje i analiza buradi sa atomskim otpadom potopljenim u zapadnoevropskom basenu Atlantika. Portparolka francuske istraživačke organizacije CNRS potvrdila je prve zabrinjavajuće nalaze.
Četiri nedelje će 21 istraživač, uključujući i stručnjaka sa Thünen-Instituts für Fischereiökologie in Bremerhaven, pedantno pretraživati morsko dno. Njihov cilj nije samo da pronađu burad, već i da ispitaju uticaj ovih nuklearnih ostataka na osetljivi ekosistem dubokog mora.
Gresi prošlosti: Ko je potopio otpad?
Između 1950-ih i 1980-ih, okean je za mnoge države bio očigledno zgodno smetlište za nuklearni otpad. Beskrajne dubine smatrane su sigurnim mestom – daleko od ljudske aktivnosti i naizgled geološki stabilne. Međutim, račun je napravljen bez svesti o krhkim morskim svetovima.
Najveći „počinioci“ na prvi pogled:
- Ujedinjeno Kraljevstvo: Usamljeni lider sa preko 140.000 buradi, koji su od 1942. do 1982. odloženi u more.
- Belgija: Sledi sa zabrinjavajućih 55.000 buradi.
- Frankcuska: Je potopio najmanje 46.000 buradi.
- Švajrska: Je do 1982. odložila ukupno 5321 tonu atomskog otpada, što odgovara približno 13.000 buradi.
- Nemačka: Je odgovorna za oko 480 buradi atomskog otpada.
- Takođe, Holandija, Švedska i Italija su odložile svoj nuklearni otpad u Atlantik.
Tek 1993. godine, kada je raslo znanje o životu u svetskim morima, konačno je zabranjeno odlaganje atomskog otpada u okean. Stručnjaci pretpostavljaju da se samo u severoistočnom Atlantiku nalazi najmanje 200.000 buradi na dubinama od 3000 do 5000 metara.
Šta sledi? Visokotehnološka akcija za zdravlje mora
Tačan položaj, stanje buradi i da li se nalaze pojedinačno ili u grupama, uglavnom je nepoznato. Zato je aktuelni istraživački tim toliko ključan. Oni žele da naprave preciznu mapu nalaza atomskih buradi i uzmu opsežne uzorke vode, tla, pa čak i dubokomorskih životinja.
Podršku dobijaju od savremenog autonomnog podvodnog robota Ulyx. Ovaj visokotehnološki pomoćnik poseduje 3D kameru i sonarni sistem koji može da locira objekte pomoću zvuka – neophodno u beživotnim dubinama okeana.
Puzajuća opasnost: Radioaktivnost već curi?
Patrick Chardon, vođa istraživačkog projekta NODSSUM (Nuclear Ocean Dump Site Survey Monitoring), daje trezvenu procenu. Iako bi radioaktivnost većine otpada potopljenog u severnom Atlantiku trebalo da „praktično nestane“ nakon otprilike 300 do 400 godina, tadašnja burad nisu bila dizajnirana da trajno zadrže radioaktivnost.
Atomski fizičar sumnja da radioaktivnost već duže vreme curi iz kontejnera. To je uznemirujuća pomisao koja podvlači hitnost ove istraživačke misije.
Otkriće preko 1000 buradi sa atomskim otpadom u severoistočnom Atlantiku je alarmantno svedočanstvo ljudske kratkovidosti. Trenutno istraživanje je važan korak ka razumevanju razmera ovog ekološkog greha i proceni mogućih dugoročnih posledica po naše okeane, a na kraju i po nas. Duboko more, nekada zloupotrebljeno kao „sigurno“ mesto za otpad, sada otkriva svoje mračne tajne i stavlja nas pred izazov da ispravimo greške prošlosti.
Izvor „AustriaAktuell.at
ExYu.at
Uvek u korak sa vremenom.