Savezna vlada je pre zasluženog parlamentarnog odmora zaista ubrzala i progurala pravi maraton zakona kroz Nacionalno veće. U fokusu: mala, ali efikasna penziona reforma, koja bi trebalo da podstakne austrijske građane i građanke da duže ostanu u radnom veku. U četvrtak popodne je usvojena nova „delimična penzija“ – mera koja bi trebalo da učini penzioni sistem spremnim za budućnost.
Delimična penzija: Radite i primajte novac
Srž reforme je uvođenje delimične penzije. Koncept je jednostavan: ko u starijem dobu ne želi da se potpuno povuče, već želi da nastavi da radi skraćeno radno vreme, dobijaće delimičnu penziju pored plate. Visina ove delimične penzije zavisi od obima smanjenja radnog vremena. Jasno je: moraju se uzeti u obzir zakonski odbici.
Trik je u tome: preostali penzioni zahtev se izračunava tek prilikom konačnog odlaska u penziju. A ko ostane aktivan i posle 65. godine, moći će kasnije da se raduje dodacima na ovaj deo penzije. Planirano je da se delimična penzija može koristiti od početka 2026. godine.
Skraćeno radno vreme u starosti na novi način: Ograničenja i zabrane
Ali gde ima svetlosti, ima i senke. Paralelno sa uvođenjem delimične penzije, postoje ograničenja u vezi sa skraćenim radnim vremenom u starosti. Novac za skraćeno radno vreme u starosti, koji služi kao nadoknada za platu, ubuduće će se isplaćivati samo maksimalno tri godine (do sada pet). Od trenutka kada neko ima pravo na delimičnu penziju, novac za skraćeno radno vreme u starosti će se u principu ukida.
Šta to znači? Ko ima pravo na koridorsku penziju, od 2029. godine može najranije sa 60 godina da ode u državno subvencionisano skraćeno radno vreme u starosti, svi ostali najranije sa 62 godine. Skraćenje sa pet na tri godine odvija se postepeno, kao i povećanje broja godina zaposlenja potrebnih za pristup skraćenom radnom vremenu u starosti.
Još jedna novina: Plaćeni sporedni posao tokom skraćenog radnog vremena u starosti je od sada zabranjen. I iz budžetskih razloga, državna nadoknada za platu za nove sporazume o skraćenom radnom vremenu u starosti biće privremeno smanjena sa 90 na 80 odsto u godinama 2026. do 2028. godine.
Održivost u fokusu: Mehanizam za hitne slučajeve
Vlada postavlja jasan signal „mehanizmom održivosti“: rashodi za penzije ne smeju izmaći kontroli. Ukoliko se prekorači budžetski put utvrđen u ASVG-u, vlada je obavezna da smanji penzioni sistem. Mehanizam koji bi trebalo da obezbedi stabilnost.
Olakšice za nezaposlene i pojašnjenja u vezi sa beneficijama
Dobra vest je i za nezaposlene: ko učestvuje u merama obuke AMS-a i mora da ih privremeno prekine, ubuduće će imati olakšice u vezi sa obavezama prijavljivanja. Pored toga, reagovano je na presudu OGH-a i pojašnjeno je da se dopunske beneficije uz dopunsku naknadu i penzioni bonus dodeljuju samo ako se partner ili deca nalaze u Austriji legalno. Dopunski predlog zakona to obezbeđuje i za područje GSVG-a i BSVG-a.
Oštra kritika od strane FPÖ: „Masovno pogoršanje“
Paket zakona je već u socijalnom odboru izazvao diskusije. Dok su koalicione stranke ÖVP i Die Grünen podržale uvođenje delimične penzije, za mehanizam održivosti i nove odredbe o skraćenom radnom vremenu u starosti nisu mogle biti pridobijene ni SPÖ ni NEOS.
FPÖ u celini vidi „masovno pogoršanje“ penzionog sistema. Poslanik Peter Wurm (FPÖ) izrazio je razočaranje što se abschlagsfreie Frühpension (penzija bez odbitaka) sa 45 godina radnog staža, takozvana „Hacklerregelung“, ne uvodi ponovo. Wurm kritikuje: „Ko je radio 45 godina ili duže, ne vidi ni vrednost ni podršku.“
Obrazovni dopust: Usvojena pravila za teške slučajeve
Istovremeno sa usvajanjem zakona, obrađen je i zahtev Die Grünen u vezi sa obrazovnim dopustom. Prema SPÖ, zahtev za pravila za teške slučajeve za osobe koje su morale da prekinu obrazovni dopust, već je uzet u obzir.
Penziona reforma donosi dalekosežne promene za austrijski radni i penzioni sistem. Cilj je da se ljudi duže zadrže u radnom veku i da se obezbedi održivost sistema. Uvođenje delimične penzije otvara nove mogućnosti, dok ograničenja u vezi sa skraćenim radnim vremenom u starosti zahtevaju preusmeravanje. Naredne godine će pokazati kako će se mere pokazati u praksi.
Izvor „AustriaAktuell.at“
ExYu.at: Ostajemo uz vas – da uvek znate šta se dešava u Austriji!