Svake godine se ponavlja ista politička drama: rasprava o povećanju penzija.
Iako zakon jasno predviđa da se penzije usklađuju sa stopom inflacije, penzije često postaju oruđe za politička nadmetanja i predizborne kampanje. Ova godina nije izuzetak.
Kad je dobro previše skupo
Prethodne vlade su često koristile posebna povećanja penzija kako bi privukle birače. Pritom su niže penzije povećavane više nego više – praksa koju zagovornici nazivaju socijalnim raslojavanjem. Ali, koliko je to zaista smisleno?
Ekonomisti upozoravaju na posledice. Dénes Kucsera iz Agenda Austria kaže da su takva povećanja „dobronamerna, ali izuzetno opasna“. Ona narušavaju osnovni princip osiguranja penzionog sistema: ko više uplaćuje, treba da ima i veću penziju. Socijalno raslojavanje narušava ovaj princip i dovodi do značajnih dodatnih troškova za državni budžet.
Da li je penzionerima potrebna pauza?
Brojke jasno govore. Čak i da se penzije ove godine ne usklađuju, primanja penzionera sa mesečnom bruto penzijom do oko 1.700 evra i dalje bi bila iznad nivoa koji bi im pripadao bez posebnih povećanja u poslednjih nekoliko godina.
Samo zakonsko usklađivanje sa prognoziranom inflacijom od 2,7 posto, sledeće godine bi izazvalo godišnje dodatne troškove od 2,8 milijardi evra. S obzirom na ove ogromne izdatke, Dénes Kucsera poziva na „nultu rundu“ za penzionere. Ova pauza je hitno potrebna, tim pre što penzioni dogovori sada služe kao merilo za opšte pregovore o platama.
Dva puta iz krize
Šta onda da se radi? Prema Kucseri, postoje dve alternative da se penzioni sistem ponovo uravnoteži:
- Pauza u usklađivanju: Nulta runda za penzije bi rasteretila budžet i omogućila neophodan reset.
- Povećanje starosne granice za penziju: Ako politika želi da nastavi sa usklađivanjem penzija sa inflacijom, zakonska starosna granica za penziju mora se povezati sa rastućim životnim vekom. Kada bi građani radili samo godinu dana duže, dodatni troškovi bi se, uprkos usklađivanju sa inflacijom, mogli smanjiti na manje od milijardu evra.
Hrabrost za promene
Austrijski penzioni sistem sve više gubi ravnotežu. Bez hrabrih političkih odluka, finansijsko opterećenje će nastaviti da raste. Povratak principu osiguranja i prilagođavanje demografskoj realnosti su neizbežni kako bi sistem bio dugoročno održiv.
Izvor „Agenda Austria„
Da budućnost Austrije ne bi ostarila.