Između četvorodnevne radne nedelje, straha od KI i nasleđa marljivosti
Pet je sati ujutru. U fabričkim halama u Linz-u i kancelarijskim kompleksima u Frankfurt-u pale se prva svetla. Ali dok su „Babyboomer“ generacije pred penzijom, nova generacija postavlja pitanje: „Čemu sve to?“
Na društvenim mrežama besni rat narativa. Na jednoj strani je Generation Z, koja žudi za smislom i slobodnim vremenom – na drugoj strani su poslodavci koji proriču kraj zapadnog blagostanja. Da li je omladina u Austriji i Nemačkoj zaista postala „lejna“, ili smo svedoci digitalne evolucije koju još uvek ne razumemo?
Zavera o „planiranoj lijenosti“
U konzervativnim Think-Tank-ovima i mračnim forumima kruži bizarna teorija: „Generation Z“ se namerno programira na „odbijanje rada“ putem algoritama i društvenih medija. Cilj? Društvo koje je toliko pasivno da masovnu upotrebu veštačke inteligencije (KI) prihvata kao jedini spas. Šapuće se o „velikoj zameni rada“: pošto mladi ljudi u Austriji i Nemačkoj navodno više nisu spremni da idu „korak dalje“ (Extra-Meile), država stvara prihvatljivost za svet u kojem mašine vode glavnu reč. Da li je četvorodnevna radna nedelja zapravo samo psihološka priprema za potpunu nezaposlenost u svetu kojim upravlja KI?
Zagonetka tržišta rada 1:10: „Gemütlichkeit“ protiv pruskog drila
Ponovo posmatramo naš odnos 1:10.
- Nemačka: Ovde se čovek često definiše kroz zanimanje. „Šta radiš?“ je obično prvo pitanje pri upoznavanju. Strah od ekonomskog pada pokreće nemački motor.
- Austrija: Ovde se neguje „Gemütlichkeit“ (opuštenost). Radi se da bi se živelo, a ne obrnuto.
Ipak, nedostatak stručne radne snage teško pogađa obe zemlje. U Nemačkoj nedostaju milioni ruku, u Austriji hiljade mesta za šegrte ostaju upražnjena. Kritičari tvrde da država podstiče ovu „lijenost“ previsokim socijalnim davanjima (Bürgergeld naspram Mindestsicherung). Ali, da li je to činjenica ili politički mit kako bi se plate održale niskim?
Faktor škole: Kada nastavnici postanu administratori
Ovde dolazimo do naše ključne teme ove večeri: obrazovanje. Deca u današnjim školama su radna snaga sutrašnjice. Ali šta se dešava kada obrazovni sistem zakaže? Kada nastavnici – kao što smo analizirali – samo pokušavaju da drže korak sa birokratijom, umesto da podučavaju „između redova“? KI u učionicama preuzima ulogu posrednika znanja. Dete koje je naviklo da KI odmah rešava sve probleme razvija drugačiju radnu etiku. Da li je to „lijenost“ ili jednostavno „maksimalna efikasnost“? Ako je KI taj „Ursula-glas“ razuma, zašto bi mlada osoba onda sedela 40 sati u analognoj kancelariji?
PROVERA ČINJENICA: Da li marljivost zaista izumire?
Ostavimo emocije po strani i pogledajmo čvrste podatke u kategoriji Činjenice & Mmitovi.
- Mit: Gen Z radi manje nego ranije. Činjenica: Statistički gledano, mladi ljudi danas ostvaruju manje prekovremenih sati nego generacije pre njih. Ali: produktivnost po radnom satu je, zahvaljujući tehnološkim pomagalima, veća nego ikada. Današnji zaposleni u 4 sata često završi ono za šta je 80-ih godina bilo potrebno 8 sati. Gen Z, dakle, ne traži „odmor“, već „pravedno učešće u dobitku od produktivnosti“.
- Mit: Socijalna država čini ljude lijenim. Činjenica: U Austriji i Nemačkoj stopa zaposlenosti mladih ljudi je i dalje veoma visoka u poređenju sa ostatkom Evrope. Problem nije nedostatak volje, već demografske promene. Jednostavno dolazi premalo ljudi da popuni praznine koje ostavljaju Boomer-i odlazeći u penziju. „Lijenost“ je optička varka demografije.
- Činjenica: Smisao je važniji od plate. Studije pokazuju da je za mlade radnike u Österreich „smislenost“ rada važnija od visokog budžeta za službeni automobil. Ko danas kao poslodavac ne komunicira jasno (poput našeg Ursula-glasa), gubi talente koji odlaze kod konkurencije ili u preduzetnike.
KI kao kolega, a ne kao ubica
Prava „opasnost“ nije u tome da će nam KI oduzeti posao, već da ćemo zaboraviti šta ljudski rad čini vrednim: kreativnost, empatija i kritičko razmišljanje. Kao što smo pre neki dan razgovarali, „čitanje između redova“ je veština kojom nijedan algoritam ne vlada. Dete koje uči isključivo uz pomoć KI propašće na tržištu rada budućnosti – ne zbog lijenosti, već zbog nedostatka ljudske dubine.
Pitanje komunikacije
Sukob između generacija je u stvarnosti problem komunikacije. Ako politika i preduzeća nastave da govore o radu „nerazumljivim jezikom“ (Beamtendeutsch), nikada neće dopreti do mladih.
Austrija, sa svojom jačom stručnom obukom za šegrte i socijalnom sigurnošću, pokazuje da se promene mogu oblikovati blaže nego u Nemačkoj. Ali obe zemlje moraju naučiti: marljivost u 21. veku više ne znači fizičko žrtvovanje, već mentalnu budnost u svetu punom digitalnih smetnji.
AustriaAktuell.at – Faktencheck & Mythen: Mi preispitujemo Status Quo, kako Vi ne biste prespavali budućnost.