Savezna vlada, predvođena kancelarom pripremila je obiman paket mera protiv poskupljenja. Od 1. jula 2026. godine porez na dodatu vrednost na odabrane osnovne životne namirnice u Austriji biće prepolovljen.
Ovim potezom koalicija reaguje na neprestani pritisak inflacije koji opterećuje mnoga domaćinstva. Dok politika govori o masovnom rasterećenju, stručnjaci i zaštitnici potrošača izražavaju skepticizam u pogledu stvarnog efekta na novčanik.
Fokus na osnovne namirnice
Planirano smanjenje odnosi se na proizvode za svakodnevne potrebe. Konkretno, cene bi trebalo da padnu za Brot, Gebäck, Milchprodukte, Eier, Butter, kao i za Nudeln, Kartoffeln i Äpfel. U praksi to znači: tamo gde se do sada obračunavala snižena poreska stopa od 10 procenata, ubuduće će se državi plaćati samo 5 procenata. Cilj je jasno definisan: svakodnevna nabavka treba da postane pristupačnija stanovništvu.
Ušteda često samo u rangu centi
Uprkos pozitivnim najavama, ekonomisti upozoravaju na prevelika očekivanja. Primer računice jasno oslikava situaciju: onaj ko trenutno plaća 1,20 evra za Milch, uštedeće tek oko 5 do 6 centi zahvaljujući prepolovljenom porezu. Iako se to na nedeljnom nivou sabira, s obzirom na masovna poskupljenja od 2023. godine, efekat će za mnoga domaćinstva ostati jedva primetan. Poskupljenja iz proteklih godina su na mnogim mestima već unapred „pojela“ potencijalne uštede.
Trgovina obećava prosleđivanje popusta
Rainer Will, direktor udruženja Handelsverband, načelno signalizira spremnost na saradnju. Navodi se da će se trgovci truditi da poreske uštede direktno prenesu na kupce. Međutim, kritičari podsećaju na ranije mere gde sniženja cena nisu u punom obimu stigla do krajnjeg potrošača ili su neutralisana istovremenim povećanjem nabavnih cena. Ostaje da se vidi da li će police u supermarketima u julu zaista pokazati masovno niže cene.
Finansiranje putem novih nameta
Ova mera nije jeftina za državni budžet i procenjuje se na trošak od oko 400 miliona evra godišnje. Kako bi se popunila ta rupa, vlada planira kontramere za finansiranje. To uključuje novu naknadu za plastiku (Plastikgebühr) na ambalažu koja se ne može reciklirati, kao i taksu na paketske pošiljke iz trećih zemalja. Time se olakšica na kasi supermarketa delimično relativizuje dodatnim troškovima u drugim oblastima života.
Planirano smanjenje poreza je važan psihološki signal vlade, ali realno rasterećenje za pojedinačnog građanina ostaje skromno. U mnogim slučajevima ušteda po artiklu iznosiće samo jednocifren broj centi. Za pravi zaokret u troškovima života verovatno su potrebne dublje strukturne mere ili ciljane socijalne davanja za socijalno ugrožene slojeve stanovništva.
Izvor „heute.at“
Austrija kupuje – vlada plaća polovinu poreza.