Postoje opušteniji načini za putovanje na samet. Doduše, američki predsednik Donald Trump ionako nije izgledao opušteno kada je u sredu, nešto posle 13 časova, napustio svoj Air Force One na aerodromu Zürich-Kloten kako bi helikopterom nastavio put ka Davosu na istoku Švajcarske.
Najmoćniji čovek sveta delovao je vidno iznervirano, što verovatno nije bilo samo zbog retkog planinskog vazduha, već i zbog serije kvarova koja je počela još tokom noći.
Donald Trump i njegova pratnja napustili su Washington prema planu u sredu oko 2 sata ujutru po evropskom vremenu. Međutim, putovanje preko Atlantika naglo je prekinuto: nakon nepuna dva sata, predsednički avion morao je da se vrati u Joint Base Andrews. Posada je primetila „mali električni problem“ na brodu Air Force One – bezbednosni rizik koji se kod američkog predsednika nije smeo ignorisati.
Znati šta je šta
Prošao je još jedan sat u neizvesnosti pre nego što je Trump konačno mogao ponovo da poleti. Ovoga puta, međutim, ne u uobičajenoj luksuznoj varijanti, već u Boeing C-32a, vojnoj verziji aviona Boeing 757. Tek oko 6 sati ujutru po evropskom vremenu letelica je konačno krenula ka Evropi.
Shodno tome, avion je sa zakašnjenjem sleteo u Zürich. U 12:35 časova Boeing je dodirnuo pistu, a oko 30 minuta kasnije predsednik je sišao niz stepenice kako bi prešao direktno u svoj helikopter Marine One. Čitav konvoj helikoptera sa pozivnim imenom Scout One – koji se sastoji od ukupno sedam impresivnih letelica – poleteo je nešto pre 13:30 časova u pravcu Davosa, u blizini austrijske granice. Njegov dugo očekivani govor počeo je sa oko 15 minuta zakašnjenja, što je u strogo tempiranom protokolu WEF-a već izazvalo značajan nemir.
Kašnjenje je imalo dalekosežnije posledice od samog pomeranja satnice. Prvi bilateralni razgovori američkog predsednika morali su biti otkazani bez zamene. Posebno pogođen bio je nemački kancelar Friedrich Merz. On je želeo da razgovara sa Trumpom u četiri oka pre njegovog govora, prvenstveno kako bi diskutovali o nepokolebljivom stavu Washingtona po pitanju Grenlanda, kao i o najavljenim kaznenim tarifama protiv pojedinih država EU. Friedrich Merz je ostao praznih ruku, dok je Trump već jurišao na podijum.
Nastup: Samohvala i oštar stav
U 14:45 časova Donald Trump je konačno stupio na binu. Nakratko je zastao, blago se naklonio masi – i za to dobio stajaće ovacije dela publike. Bez okolišanja je počeo, a ko god se nadao diplomatskoj uzdržanosti, u roku od nekoliko sekundi bio je razuveren.
Počeo je sa masovnom samohvalom. Minutima je opisivao trenutni razvoj u USA kao pravo ekonomsko čudo. Rekao je da je doneo „fenomenalne vesti“: već godinu dana je ponovo na funkciji i ekonomski rast u USA doslovno eksplodira. Privreda raste rekordnim tempom, dok inflacija opada. „Naša zemlja nikada nije videla ništa slično“, grmeo je pred okupljenom svetskom elitom, ne štedeći kritike na račun svog prethodnika: pod Bidenom je predsedništvo bilo „slabo“, ali sada je Amerika ponovo na vrhu. Njegova jednostavna pouka: kada je dobro USA, dobro je i svetu. Gledište koje u sali očigledno nisu svi delili.
Obračun sa Evropom
U početku se Trump činio prividno pomirljivim. „Volim Evropu i želim da Evropi ide dobro“, rekao je, da bi već u sledećoj rečenici izvukao retorički čekić: „Verujem da Evropa ne ide u dobrom pravcu.“ Na starom kontinentu ima toliko potencijala, ali on leži neiskorišćen. Razlog za to je odmah ponudio: „Masovna imigracija je to sprečila.“
Posebno oštro je napao evropsku energetsku politiku. Trump se opširno posvetio visokim cenama energenata i nazvao zaštitu klime – aludirajući na američki Green New Deal – „novom zelenom prevarom“. Njegov radikalni predlog za spas privrede: brže odobravanje nuklearnih elektrana i uklanjanje vetrenjača. U bizarnom preokretu, pohvalio je Kinu za njihovu strategiju. Peking to radi pametno: postavljaju vetro-parkove samo da bi ih pokazali, ali ih jedva koriste. „Oni zarađuju bogatstvo prodajući vetro-turbine ostatku sveta. Samo idioti ih kupuju“, grmeo je u mikrofon.
Slučaj Grenland: „To je bilo tako glupo“
Srž njegovog nezadovoljstva, međutim, ostao je Arktik. Naglasio je da ima „veliko poštovanje“ prema Grenlandu i Danskoj, ali je odmah uputio geopolitičku pretnju: niko osim USA nije u stanju da efikasno odbrani to ostrvo. Kao istorijski dokaz naveo je Drugi svetski rat – Nemci su tada mogli da zauzmu Grenland za šest sati. „Mi smo se borili za Dansku“, podsetio je publiku.
Kao najveću istorijsku grešku naveo je odluku da se Grenland nakon rata vrati pod danski suverenitet. „To je bilo tako glupo, zašto smo to uradili?“, upitao je glasno u sali. U njegovim očima, Grenland je danas ugroženiji nego ikada ranije.
NATO kao jednosmerna ulica
Trump želi da reši konflikt na svoj način. On vidi odbrambeni savez NATO kao čistu „jednosmernu ulicu“. USA plaćaju NATO 100 posto, njegova zemlja bi uvek stajala uz druge, ali zauzvrat ništa ne dolazi. „Jedino što sada tražimo jeste da dobijemo Grenland nazad“, otvoreno je zahtevao. Iako je naglasio: „Neću koristiti silu“, u istom dahu je zatražio „hitne pregovore“ sa Kopenhagenom o kupovini ostrva.
Pri tome mu primarni cilj nisu tamošnja nalazišta retkih zemalja, već „centralni nacionalni bezbednosni interes“. Trump je opisao Grenland kao „jedno zaista veliko ostrvo koje nije osigurano“. Pošto se nalazi na zapadnoj hemisferi, on ga jednostavno smatra teritorijom USA.
Zabune i kurs prema Ukrajini
Nakratko je američkom predsedniku ipak izmakla geografska preciznost, kada je Grenland iznenada pomešao sa Islandom. „Naša berza je juče prvi put pala zbog Islanda“, rekao je pred iritiranom publikom. Islanđani ga navodno vole i čak ga zovu „Daddy“. Sada samo moli za „komad leda“ – hladan, udaljen, ali presudan za zaštitu sveta. Da li je time mislio na Grenland ili Island, ostalo je skriveno u magli njegove retorike.
U vezi sa Ukrajinom, zauzeo je tiši, ali distanciran stav. Naglasio je da je ta zemlja „veoma daleko“ od USA i da se između nalazi „veliki okean“. U sali je zavladala grobna tišina kada je pomenuo broj žrtava. Samo u proteklom mesecu ubijeno je 31.000 ljudi. „To je krvoproliće i želim da se završi“, rekao je Trump.
Na kraju svog govora, koji je trajao oko sat vremena, pomirljivo je nazvao publiku u Davosu „pravim pionirima“ i „briljantnim“. Time je završen nastup koji je diplomate ostavio u nedoumici, a svetsku javnost još jednom pred pitanjem koliko će se ozbiljno zahtevi USA za Grenlandom zaista pratiti u narednim mesecima.
Donald Trump koristi Svetski ekonomski forum manje za diplomatsku razmenu, a više za monumentalnu inscenaciju svoje „America First“ doktrine. To što kupovinu Grenlanda postavlja kao uslov za dalju lojalnost NATO-u i otvoreno ismeva Evropu zbog njene energetske politike, verovatno će staviti transatlantske odnose na težak ispit. Otkazani termin koji je imao Friedrich Merz samo je prva istaknuta žrtva nove, nepredvidive američke spoljne politike.
Quelle „heute.at“
Aktuelno na licu mesta. Znati šta vredi.