Globalno zagrevanje ide ka kritičnoj prekretnici koja bi mogla iz korenja da promeni živote skoro polovine svetske populacije.
Dok temperature širom sveta rastu, nova analiza koju je sproveo Universität Oxford otkriva zastrašujući jaz u snabdevanju. Situacija je posebno nesigurna u zemljama u razvoju, ali istraživači upozoravaju: čak se i bogate industrijske nacije, poput Austrije ili Nemačke, nalaze u varljivoj sigurnosti.
Dramatične prognoze studije sa Oxforda
Naučno istraživanje pod vođstvom stručnjaka koji se zove Jesús Lizana pokazuje da će, uz zagrevanje od dva stepena u poređenju sa predindustrijskim dobom, broj ljudi ugroženih vrućinom porasti na 3,8 milijardi do 2050. godine. To odgovara skoro dvostrukom povećanju u odnosu na trenutno stanje. Eksperti govore o egzistencijalnom toplotnom šoku koji će pre svega pogoditi one koji žive u loše izolovanim objektima ili limenim barakama.
Tropski regioni pred kolapsom
U zemljama kao što su Nigerija, Laos, Indonezija ili Južni Sudan, vrućina postaje svakodnevna borba za opstanak. Ovde običan ventilator često više nije dovoljan. Studija predviđa eksplozivan porast potražnje za energijom za tehnologije hlađenja. Problem je u tome što su električne mreže u ovim regionima često nestabilne. Masovna upotreba klima-uređaja mogla bi dovesti do kolapsa infrastrukture i postati smrtonosna zamka za milione ljudi bez pristupa stabilnom snabdevanju energijom.
Evropa potcenjuje opasnost
Naučnik za zaštitu životne sredine Jesús Lizana nalazi oštre reči za situaciju na severu. Evropa, Kanada i Rusija su opasno loše pripremljene. Istorijski građena arhitektura u ovim geografskim širinama dizajnirana je da zadržava toplotu, a ne da je odbija. Mnoga sredstva javnog prevoza i stambene zgrade nemaju adekvatno hlađenje. Statistički gledano, vrućina se već sada smatra klimatskim ubicom broj jedan i odnosi više ljudskih života godišnje nego jake oluje ili katastrofalne poplave.
Rezultati istraživanja jasno ukazuju na to da hlađenje više nije luksuzna roba, već mora postati deo osnovne infrastrukture zdravstvene zaštite. Bez masovnih investicija u održive koncepte hlađenja i globalnu strategiju prilagođavanja, čovečanstvo ide ka humanitarnoj krizi koja će nespremne pogoditi kako globalni jug, tako i zapad.
Izvor „heute.at“
Misli globalno, hladi lokalno.