Austrijski školski sistem se nalazi pred istorijskom prekretnicom. Ministar obrazovanja Christoph Wiederkehr (NEOS) forsira sveobuhvatnu reformu nastavnog plana i programa, koja fokus pomera sa antičkih jezika ka ključnim tehnologijama 21. veka.
Od školske godine 2027/28, Veštačka inteligencija postaće sastavni deo nastave u višim razredima AHS gimnazija.
Informatika dobija nadogradnju kroz KI
Dosadašnja nastava informatike doživeće značajno unapređenje. Predmet će se ubuduće zvati Informatik und Künstliche Intelligenz. Kako bi se odgovorilo na kompleksnost ove teme, reforma predviđa jedan dodatni nastavni čas nedeljno. Učenici tamo neće učiti samo kako da koriste KI alate, već i kako da razumeju algoritme koji stoje iza njih, kao i etička pitanja.
Novi obavezni predmet Mediji i demokratija
Pored tehnološke ofanzive, Ministarstvo obrazovanja se oslanja na političko obrazovanje. Novim predmetom pod nazivom Medien und Demokratie, vlada reaguje na izazove koje donose društvene mreže i dezinformacije. Cilj je da se ojača medijska pismenost mladih i prenese dublje razumevanje demokratskih procesa. Maturanti treba da budu osposobljeni da razlikuju činjenice od lažnih vesti (Fake News) i da razumeju ulogu slobodne štampe u društvu.
Latinski jezik gubi značajan prostor
Modernizacija rasporeda časova zahteva bolne rezove na drugim mestima. Kako bi se napravilo mesta za nove prioritete, predmet Latinski biće drastično skraćen. U gimnazijama sa obaveznim latinskim jezikom, broj časova se smanjuje sa dosadašnjih dvanaest na svega osam nedeljnih časova raspoređenih tokom četiri godine. U realnim gimnazijama (Realgymnasien), gde se latinski može birati kao alternativa živom stranom jeziku, rezovi će biti nešto umereniji, ali ipak označavaju kraj jedne ere za humanističko obrazovanje.
Veća autonomija za škole
Značajan deo reforme odnosi se na slobodu odlučivanja pojedinačnih škola. Jedan školski čas koji se oslobodi ovim restrukturiranjem, uprave škola mogu organizovati po sopstvenom nahođenju. Time bi trebalo da se bolje odgovori na regionalne potrebe ili specifične fokuse škole. Za sada ostaje otvoreno pitanje kadrova: ko će konkretno predavati nove sadržaje o demokratiji i medijskoj pedagogiji, moraće da se finalno razjasni u narednim mesecima.
Planirana reforma koju sprovodi Christoph Wiederkehr je hrabar korak ka digitalizaciji, ali ide na račun klasične obrazovne tradicije. Dok se unapređenje informatike i podsticanje medijske pismenosti smatraju savremenim rešenjima, smanjenje latinskog jezika izaziva debate o vrednosti kulturnih korena u tehnološkom svetu.
Izvor „heute.at“
Znanje za sutra umesto vokabulara od juče.