Politička scena u Evropi potresena je najnovijim najavama iz Kijeva i Brisela.
Dok Evropska komisija iza zatvorenih vrata već postavlja temelje za ekspresni prijem Ukrajine, u Austriji se javlja žestok otpor. Kritičari ocenjuju planirani ulazak već 2027. godine kao visokorizičan potez, kako ekonomski, tako i politički.
Ambiciozni planovi Selenskyja
Ukrajinski predsednik Wolodymyr Selenskyj ne ostavlja mesta sumnji u svoje ambicije. Nakon ključnog telefonskog razgovora sa austrijskim kancelarom Christian Stocker (ÖVP), Selenskyj je putem platforme X naglasio hitnost ovog procesa. Za Ukrajinu članstvo u EU nije samo ekonomski cilj, već služi i kao suštinski deo međunarodnog bezbednosnog koncepta nakon završetka ratnih sukoba. Istakao je da se čvrsto oslanja na podršku partnera kako bi se ciljani datum, 2027. godina, realizovao.
Brisel pod međunarodnim pritiskom
Prema pisanju lista „Financial Times“, Evropska komisija ubrzano forsira ovaj proces. Čini se da je ključni pokretač ove dinamike administracija SAD-a pod vođstvom Donald Trump. Vašington u članstvu Ukrajine u EU vidi geopolitički alat za dugoročno osiguranje zemlje, a da pritom sam ne mora trajno snositi sav finansijski teret. U Briselu se stoga radi na modelima koji bi omogućili pristupanje u rekordnom roku.
Oštre kritike iz redova „Plavih“
U Austriji ovi planovi nailaze na ogorčen otpor partije FPÖ. Portparolka za privredu Barbara Kolm i portparolka za spoljnu politiku Susanne Fürst uputile su dramatično upozorenje zbog posledica takvog „fast-track“ pristupa. One se pozivaju na aktuelne podatke „Századvég Foundation“, prema kojima ogromna većina Austrijanaca – čak 83 odsto – odbija brzi prijem Ukrajine. Na nivou cele Evrope, procenat protivljenja iznosi oko 75 odsto.
Milijarderska rupa bez dna i ekonomska opasnost
Barbara Kolm u pomenutim sumama vidi egzistencijalnu pretnju za domaće tržište. Govori se o oko 186 milijardi evra troškova integracije, kao i o gigantskom „paketu blagostanja“ u vrednosti od 800 milijardi američkih dolara. Kolm te brojke naziva „čistim otrovom“ za nacionalnu ekonomiju. Posebno kritikuje rizike preuzimanja garancija putem takozvanog „Headroom-a“ budžeta EU, čime bi austrijski poreski obveznici bili primorani da plaćaju dugove države koja nije članica.
Ugrožavanje srednje klase
Posledice po domaću privredu mogle bi, prema rečima Barbare Kolm, biti katastrofalne. Poljoprivreda već sada trpi zbog preplavljenosti tržišta jeftinim proizvodima, što dovodi do propadanja farmera. U transportnom sektoru primetan je nezapamćen socijalni damping. Punopravno članstvo Ukrajine bio bi „smrtonosni udarac“ za hiljade porodičnih firmi i predstavljao bi ciljani napad na austrijsku srednju klasu.
Zabrinutost za austrijsku neutralnost
Susanne Fürst dodatno upozorava na bezbednosnu komponentu. Primiti zemlju koja je u ratnom stanju znači uvoz nestabilnosti. Postoji opasnost od direktnog uvlačenja u vojne konflikte. Prema njenim rečima, to bi značilo kraj trajne neutralnosti Austrije, koju tri četvrtine stanovništva smatra neprikosnovenom vrednošću. FPÖ zbog toga zahteva obavezujući referendum pre nego što se donesu odluke koje će opterećivati zemlju decenijama.
Planovi za ulazak Ukrajine u EU do 2027. godine drastično zaoštravaju unutrašnjepolitičku debatu u Austriji. Dok vlada pod kancelarom Christian Stocker ostaje u dijalogu sa Kijevom, opozicija u ubrzanom pristupanju vidi finansijsko i bezbednosno samoubilački poduhvat. Naredni meseci će pokazati da li će Brisel uspeti da sprovede pritisak iz Vašingtona i Kijeva uprkos rastućem otporu u državama članicama.
Izvor“heute.at“
Austrija na prvom mestu – Jasno i odlučno za našu otadžbinu.