Evropska unija preduzima odlučujući korak ka digitalnoj finansijskoj budućnosti. Nakon višegodišnjih priprema, Evropski parlament je dao zeleno svetlo za digitalni evro.
Ovaj projekat, koji je pre šest godina inicirala Evropska centralna banka (EZB), trebao bi masovno da ojača stratešku autonomiju Evrope i okonča zavisnost od globalnih platnih divova.
Strateški suverenitet za Evropu
Uz saglasnost poslanika, Parlament sledi primer država članica koje su već u decembru izrazile svoju podršku. Suština ovog poduhvata leži u nezavisnosti: trenutno online platnim prometom dominiraju američki ponuđači kao što su PayPal, Visa ili Mastercard. Digitalni evro bi stvorio čisto evropsku infrastrukturu koja, prema aktuelnom predlogu Parlamenta, osigurava „monetarni suverenitet“ i povećava otpornost unutrašnjeg tržišta.
Šefica EZB-a Christine Lagarde odbacuje kritike
Uprkos strateškim prednostima, u narodu i među zaštitnicima podataka postoje rezerve. Kritičari upozoravaju na „staklenog građanina“ i državnu kontrolu nad privatnim finansijama. Predsednica EZB-a Christine Lagarde lično je otputovala u Štrasburg kako bi otklonila ove sumnje. Ona je garantovala da centralna banka neće imati pristup ličnim podacima korisnika. Pored toga, nedvosmisleno je naglasila da digitalni evro ni u kom slučaju neće zameniti gotovinu, već će je samo dopunjavati.
Podrška iz naučnih krugova
Projekat dobija podršku i iz akademskog sveta. Već u januaru brojni ekonomisti su se u otvorenom pismu izjasnili za uvođenje ove valute. Oni digitalni evro nazivaju „neophodnim osiguranjem“ u geopolitički nestabilnim vremenima. Evropa mora ostati sposobna za samostalno delovanje u ključnim oblastima kao što su odbrana i finansije.
Otpor iz bankarskog sektora
Nisu svi akteri oduševljeni. Privatne banke strahuju od snažne konkurencije za svoje digitalne usluge. Posebno je prisutna zabrinutost za uspeh bankarskog platnog sistema Wero. Ostaje da se odmeri kako će državna digitalna valuta i privatne inovacije postojati jedna pored druge, a da se ne ugrozi klasični bankarski model.
Vremenski plan za uvođenje
Ukoliko Parlament još tokom ove godine usvoji poslednje detalje, vremenski okvir je postavljen. EZB prvo planira sveobuhvatan pilot-projekat kako bi testirala tehničku stabilnost. Ako sve bude teklo po planu, građani u evrozoni mogli bi prvi put da plaćaju novom digitalnom valutom od 2029. godine.
Digitalni evro je mnogo više od običnog tehnološkog unapređenja. On je odgovor EU na digitalnu dominaciju iz prekookeanskih zemalja i štit za sopstvenu ekonomiju. Ako se postigne balans između zaštite podataka, prihvatanja od strane banaka i tehničke bezbednosti, 2029. godina bi mogla označiti početak nove ere plaćanja.
Izvor“heute.at“
Evropa plaća digitalno i pritom ostaje nezavisna.