Statistika migracija za početak 2026. godine ostavlja političke posmatrače u neverici. Prvi put nakon mnogo godina, broj osoba koje su napustile zemlju premašuje broj onih koji u Austriji traže zaštitu. Na pomolu je duboka promena u azilantskoj politici.
Istorijski minimum novih zahteva
Aktuelne brojke za Jänner 2026. otkrivaju dinamiku koju je malo ko mogao predvideti. Sa svega 945 zahteva za azil, Österreich beleži najnižu vrednost u poslednjih skoro šest godina. U direktnom poređenju sa Jänner prošle godine, to predstavlja masovni pad od 51 odsto. Posebno je upečatljiv sastav ovih brojki: manje od polovine podnosilaca zahteva je zapravo prvi put kročilo na austrijsko tlo. Čak 55,5 odsto zahteva odnosi se na decu koja su već rođena ovde. Syrien ostaje glavna zemlja porekla sa 264 zahteva, ali je ukupna brojka marginalna u poređenju sa ranijim talasima.
Kraj za spajanje porodica
Ključna poluga za ovakav razvoj događaja leži u gotovo potpunom zaustavljanju modela Familiennachzug. Dok je u Jänner 2024. ovim putem legalno ušlo 830 osoba, u ovogodišnjem Jänner zabeležen je samo jedan jedini slučaj. Paralelno s tim, Innenministerium forsira povratak stranaca. Od 1.083 deportacije u prvom mesecu godine, 602 su sprovedene prinudno. Fokus je pritom na bezbednosti: oko 41,5 odsto deportovanih lica bilo je krivično osuđivano u Österreich.
Istočna ruta faktički razbijena
Innenministerium izvodi pozitivan bilans po pitanju obezbeđenja granica. Nekada veoma frekventna ruta krijumčara na istoku smatra se uništenom. Brojke to snažno potvrđuju: dok je u periodu između Jänner i sredine Februar 2023. bilo oko 3.000 presretanja, taj broj je u istom periodu 2026. pao na svega 65 osoba. Od tog broja, samo sedam osoba je zapravo podnelo zahtev za azil. Uprkos ovom smirivanju, kontrole na granicama ka Ungarn, Slowenien, Tschechien i Slowakei, kao i Assistenzeinsatz koji sprovodi Bundesheer, ostaju na snazi najmanje do sredine juna 2026. godine.
Dosledno odbijanje bez perspektive
Oni koji nemaju izglede za zaštitu suočavaju se u Austriji sa ubrzanim postupcima. Bundesamt für Fremdenwesen und Asyl (BFA) pojačano se oslanja na brze i hitne postupke, u kojima se odluke u prvom stepenu donose ponekad i u roku od 72 sata. To se posebno jasno vidi kod državljana iz Georgien, Indien i Tunesien, čija je stopa uspešnosti zahteva u Jänner iznosila nula odsto. Ukupno je do kraja Jänner skoro 2.000 postupaka negativno rešeno ili obustavljeno, dok je za 653 osobe odobren azil ili subsidiärer Schutz.
Rasterećenje osnovne nege
Pad brojki odražava se i na državne smeštajne kapacitete. Trenutno se u sistemu Grundversorgung nalazi još 51.935 ljudi, od kojih su više od 29.700 ratne izbeglice iz Ukraine. Poređenja radi: početkom 2023. godine bilo je skoro 93.000 ljudi. Ovo rasterećenje dovodi do značajnih ušteda i smanjenja infrastrukture. Broj objekata pod nazivom Bundesquartiere smanjen je sa više od 30 na trenutno osam lokacija.
Österreich doživljava preokret trenda u pitanju migracija. Kombinacijom restriktivnog spajanja porodica, doslednih deportacija krivično osuđenih lica i razbijanja krijumčarskih mreža, broj zahteva je pao na rekordno nizak nivo. Izazov za naredne mesece biće održavanje ovog nivoa uz istovremeno poštovanje pravnih standarda.
Izvor“heute.at“
Österreich gleda tamo gde drugi skreću pogled.