Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner (ÖVP) oslanja se na drastično pooštravanje bezbednosnih mera u Austriji.
U fokusu nisu samo nasilni ekstremisti, već i anonimnost u digitalnom prostoru, kao i nova regulacija spajanja porodica.
Kontrola za islamističke ekstremiste
Centralna tačka Karner-ove bezbednosne strategije je proširenje upotrebe elektronske nanogice. Iako je prvobitno planirana pre svega za visokorizične prestupnike u oblasti nasilja nad ženama, ministar unutrašnjih poslova sada želi da ovaj instrument dosledno primeni i na islamističke ekstremiste. Karner je u razgovoru za APA naglasio da su konstruktivni razgovori unutar savezne vlade već u toku. Cilj je da se potencijalne pretnje neprekidno nadziru i da se proaktivno osigura javna bezbednost.
Kraj anonimnosti na internetu
Ministarstvo unutrašnjih poslova najavljuje reforme i u digitalnom sektoru. Karner je pozdravio dogovor o zabrani korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 14 godina, jer su i počinioci i žrtve onlajn nasilja (Hate-Crime) sve mlađi. Još dalekosežniji predlog je uvođenje obaveze korišćenja pravog imena (Klarnamenpflicht) na mreži. Prema Karner-ovim rečima, „smisleno je i ispravno“ da se počinioci više ne mogu kriti iza anonimnih profila. Ova mera bi trebalo da značajno podigne prag tolerancije za kažnjive onlajn sadržaje.
Nove prepreke za spajanje porodica
Pošto aktuelna obustava spajanja porodica ističe sredinom godine, resorno ministarstvo planira temeljno restrukturiranje. U budućnosti će takozvani „integracioni barometar“ određivati koliko osoba se zaista može primiti, a da se sistem ne preoptereti. Karner jasno stavlja do znanja da će lica sa priznatim azilom ubuduće morati da dokažu finansijsku nezavisnost kako bi doveli članove porodice. Pored toga, obavezno poznavanje nemačkog jezika već pri samom ulasku u zemlju postaće uslov. Posebno za Wien (Beč), ministar zbog trenutnih brojki vidi vrlo malo prostora za dodatne kvote.
Centri za povratak u trećim zemljama
Na međunarodnom planu, Karner se oslanja na sprovođenje novih pravila EU o azilu. Do kraja godine trebalo bi da bude predstavljen konkretan plan za centre za povratak u trećim zemljama van Evrope – na primer u Africi ili Aziji. Operativno sprovođenje planirano je za 2027. godinu. Karner je u tom kontekstu odbacio kritike partija FPÖ, SPÖ i Grüne (Zeleni), optužujući posebno FPÖ da pokušavaju da izvuku politički profit iz migrantskog pitanja, umesto da učestvuju u pronalaženju rešenja.
Istorijski nizak broj popunjenosti kapaciteta
Uprkos najavljenim pooštravanjima, ministar unutrašnjih poslova izneo je pozitivan bilans trenutne situacije. Sa manje od 350 osoba u prihvatnom centru Traiskirchen, zabeležen je najniži nivo u poslednjih 15 godina. Takođe, broj tražilaca azila u osnovnoj zaštiti (Grundversorgung) sa oko 8.400 ljudi je najmanji u poslednje dve decenije. Karner u tome vidi potvrdu svog restriktivnog kursa.
Platovi ministra unutrašnjih poslova Gerhard Karner-a označavaju jasno pooštravanje kursa u bezbednosnoj i migracionoj politici. Dok nanogice za ekstremiste i obaveza pravog imena na internetu ciljaju na maksimalnu kontrolu, spajanje porodica biće ograničeno strogim finansijskim i integracionim barijerama. Ostaje da se vidi kako će na ove dalekosežne namere reagovati koalicioni partneri i evropske pravne institucije.
Izvor „heute.at“
Bezbednost kroz doslednost i jasne stavove.