Obnova Ukrajine razvija se u najveći ekonomski izazov decenije – a istovremeno nudi neviđene mogućnosti za domaće tržište.
Wolfgang Anzengruber, austrijski specijalni koordinator za obnovu, crta jasnu sliku situacije: ko sada ne deluje, izgubiće korak za međunarodnom konkurencijom.
Gigantske potrebe za investicijama do 2030. godine
Brojke koje stoje iza ovog poduhvata su masivne. Nakon više od četiri godine rata, eksperti procenjuju neophodne troškove na najmanje 588 milijardi dolara. Za investitore je pritom posebno interesantna raspodela sredstava. Samo oko 20 procenata sume odlazi na čistu popravku nastalih šteta. Lavovski deo rezervisan je za buduće nove projekte koji bi trebalo da modernizuju zemlju do kraja decenije.
Infrastruktura kao ključni projekat
Centralni stubovi obnove su obnova saobraćajnica i logističko povezivanje sa Evropom. Lemberg (Lavov) bi trebalo da se razvije u vodeće logističko čvorište, dok će se čitava železnička mreža dugoročno prebaciti na evropsku širinu koloseka. Wolfgang Anzengruber naglašava da je upravo ovde potrebno austrijsko specijalističko znanje. Oko 250 preduzeća iz Austrije već aktivno radi na planovima, a mnoga su, uprkos teškoj bezbednosnoj situaciji, već direktno prisutna na terenu.
Energetska tranzicija pod paljbom
Poseban fokus leži na transformaciji ukrajinske energetske privrede. Zemlja želi da se oslobodi zavisnosti od centralnih, ranjivih velikih elektrana. Tražena su decentralizovana rešenja i obnovljivi izvori energije. Anzengruber, koji kao bivši šef kompanije Verbund poseduje duboko poznavanje branše, vidi veliku šansu za austrijsku tehnologiju prvenstveno u sektoru zelenog vodonika, gde ona može preuzeti vodeću ulogu.
Trka protiv svetskih sila
Austrija stoji u direktnoj konkurenciji sa globalnim igračima. Kompanije iz Kine, Japana, Južne Koreje i Kanade već zauzimaju pozicije kako bi osigurale svoje udele za naredne godine. Vreme pritiska, jer se međunarodna partnerstva i modeli finansiranja kuju upravo sada. Pozitivan trend se već ogleda u brojkama: austrijski izvoz u Ukrajinu zabeležio je nedavno plus od 16 procenata, što po prvi put nakon više godina znači pozitivan trgovinski bilans u ovom sektoru.
Rezilijentnost kao izvozni proizvod
Wolfgang Anzengruber, koji je nedavno četiri puta lično posetio ratno područje, impresioniran je otpornošću lokalnog stanovništva. Čak i pod vazdušnom opasnošću i u skloništima, svakodnevica kao i ekonomsko planiranje se nastavljaju. Austrija bi, prema rečima koordinatora, mogla mnogo da nauči od ukrajinske IT kompetencije i mentalne rezilijentnosti. Ne radi se samo o finansijskoj pomoći, već o partnerstvu na nivou oka od kojeg obe strane mogu imati dugoročnu korist.
Obnova Ukrajine nije projekat za daleku budućnost, već se u planiranju i prvoj implementaciji dešava upravo sada. Za austrijsku privredu nudi se šansa da kroz tehnički „know-how“ u oblastima infrastrukture, energetike i zdravstva osigura dugoročne tržišne udele. Angažman zahteva hrabrost i osiguranje, ali je strateška prednost ranog ulaska na tržište neosporna.
Izvor“heute.at“
Austrija gradi budućnost Evrope.