Nakon pregovaračkog maratona koji je trajao četvrt veka, to je sada realnost: Evropska unija i države Mercosur-a – Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj – formiraju jedan od najvećih zajedničkih ekonomskih prostora na svetu.
Sa tržištem od oko 720 miliona ljudi, ovaj sporazum postavlja nove standarde u svetskoj trgovini i obezbeđuje ukidanje carina u vrednosti od više milijardi.
Ekonomski oslobađajući udarac za izvozne nacije
Postepeno ukidanje trgovinskih barijera trebalo bi masovno da podstakne razmenu robe i usluga. Posebno za evropsku automobilsku industriju, mašinogradnju i farmaceutski sektor otvaraju se vrata južnoameričkih tržišta, koja su do sada često bila zaštićena visokim uvoznim carinama. Prema podacima Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), oko 44 odsto međunarodno aktivnih kompanija očekuje direktne, osetne efekte na svoje poslovanje. Volker Treier, šef spoljne trgovine u DIHK, ocenjuje ovaj početak kao snažan signal za globalnu ekonomiju.
Odgovor na globalnu carinsku politiku
Ovaj sporazum se u Briselu razume i kao geopolitička izjava. On funkcioniše kao direktan odgovor na protekcionistički kurs koji postavlja američki predsednik Donald Trump. Bernd Lange, predsednik Odbora za trgovinu u Evropskom parlamentu, naglasio je da ovaj dogovor ide daleko izvan čiste razmene dobara. To je posvećenost otvorenim tržištima i jasno odbijanje tendencija izolacionizma.
Sigurnosna mreža za domaću poljoprivredu
Uprkos ekonomskoj euforiji, skepticizam među poljoprivrednicima ostaje veliki. Kako bi se domaći farmeri zaštitili od poplave jeftinog uvoza, Evropska komisija je implementirala specifične zaštitne klauzule. Ukoliko uvoz osetljivih proizvoda poput govedine, živine, šećera ili meda masovno poraste i pritisne lokalne cene, mogu se odmah pokrenuti protivmere. Evropska komisija takođe jasno stavlja do znanja da sva uvozna roba mora striktno odgovarati evropskim standardima za zaštitu potrošača i životne sredine.
Prednosti za potrošače u supermarketima
Dok se industrija nada novim prodajnim tržištima, građani Evrope bi efekte mogli osetiti direktno u svojim novčanicima. Kroz liberalizaciju trgovine očekuju se niže cene tipične uvozne robe. Proizvodi poput kafe, soje, južnog voća i mesa iz Južne Amerike mogli bi u maloprodaji ubuduće biti ponuđeni po povoljnijim cenama.
Sporazum EU-Mercosur označava istorijsku prekretnicu u međunarodnoj trgovinskoj politici. Dok industrija likuje, a politika šalje znak protiv protekcionizma, ostaje izazov da se trajno garantuje zaštita domaće poljoprivrede i poštovanje ekoloških standarda. Uspeh ovog mamutskog projekta sada će morati da se dokaže u praktičnoj primeni.
Izvor „heute.at“
Beskrajne šanse za snažno tržište.