Vesti sa ekspedicionog broda „Hondius“ trenutno izazivaju veliku zabrinutost širom sveta. Dok je brod na putu od Argentine ka Zelenortskim ostrvima pogođen smrtonosnim izbijanjem hantavirusa, u domovini se postavlja strepnja: Koliko smo u Austriji sigurni od ove nevidljive opasnosti?
Drama na otvorenom moru odnela žrtve
Bilans na brodu „Hondius“ je potresan. Tri putnika iz Holandije i Nemačke već su podlegla infekciji. U sredu su spasilačke mere bile u punom jeku kako bi se još tri teško obolele osobe izvele sa broda. Oni se sada medicinskim specijalnim avionima transportuju za Amsterdam, odakle će biti prebačeni u evropske klinike visokih performansi. Ostatak putnika, pod strogim nadzorom, nastavlja putovanje prema Španiji.
Olakšanje za domaće putnike
Za rodbinu u Austriji postoji barem u jednoj tački uslovno olakšanje: Prema trenutnim podacima, na listi putnika broda „Hondius“ nema austrijskih državljana. Ipak, tema hantavirusa nije čisto južnoamerički fenomen, već ozbiljna realnost u celoj Evropi.
Cik-cak kurs broja infekcija u Austriji
Statistika agencije AGES (Agentur für Gesundheit und Ernährungssicherheit) pokazuje ogromnu varijabilnost u broju slučajeva u alpskoj republici. Pogled u blisku prošlost pojašnjava ove oscilacije:
- 2019: Rekordna godina sa 276 registrovanih slučajeva.
- 2021: Ponovni porast na 233 infekcije.
- 2024/2025: Smirivanje situacije sa 19, odnosno 32 slučaja. Eksperti ove masovne razlike pripisuju pre svega dinamici populacije glodara, koji funkcionišu kao glavni prenosioci.
Finska kao evropsko žarište
Austrija se u kontinentalnom poređenju nalazi u sredini. Prema podacima ECDC-a (Europäisches Zentrum für die Prävention und die Kontrolle von Krankheiten), Finska predvodi tužnu statistiku sa preko 800 slučajeva godišnje, a prate je Nemačka i Švedska. Austrija se sa incidencom od oko 1,1 infekcije na 100.000 stanovnika nalazi neznatno iznad proseka EU.
Opasnost vreba u prašini
Dok se „Andes-soj“ koji vlada na brodu „Hondius“ u Južnoj Americi može preneti čak i sa čoveka na čoveka, zaraza u Austriji se događa gotovo isključivo preko zaraženih glodara. AGES ovde posebno upozorava na klasično prolećno čišćenje u podrumima, tavanima ili šupama. Podizanjem prašine koja je kontaminirana izlučevinama miševa, virusi dospevaju u disajne puteve. Takođe, radovi u šumi ili planinarenje van utabanih staza nose određeni nivo rizika.
Podmukla inkubacija i simptomi
Posebno je podmukao vremenski period između infekcije i izbijanja bolesti, koji može trajati između 5 i 60 dana. Često bolest prolazi blago ili bez simptoma. Međutim, u teškim slučajevima prete hemoragijska groznica sa otkazivanjem bubrega ili po život opasna oštećenja srca i pluća.
Uprkos tragičnim događajima na brodu „Hondius“, trenutno nema razloga za paniku među austrijskim stanovništvom. Pošto opasni Andes-soj nije odomaćen u našim krajevima, rizik ostaje predvidiv. Ipak, oprez je neophodan – naročito prilikom čišćenja prašnjavih sporednih prostorija u kojima su se miševi mogli nastaniti. Zaštitna maska i vlažno brisanje umesto metenja su jednostavne, ali efikasne mere zaštite.
Izvor „heute.at“
ExYu.at – Čuvamo vaše zdravlje i informišemo vas.