Diplomatski samit u Bratislavi. 12. maja 2026. godine, ministri spoljnih poslova grupe „Friends of the Western Balkans” okupili su se u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi.
Na poziv slovačkog ministra spoljnih poslova, Juraja Blanára, budućnost regiona stavljena je u fokus. Među učesnicima je bila i komesarka EU za proširenje, Marta Kos. Grupa, koja je osnovana 2023. godine na inicijativu Austrije, vidi sebe kao pokretačku snagu koja treba da konačno pokrene zastale procese pridruživanja šest država Zapadnog Balkana.
Reformski papir o integraciji u etapama
U centru razgovora bio je revolucionarni „non-paper” koji je predstavila austrijska ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger. Suština predloga predviđa sektorsku integraciju. To znači: ako država kandidat uspešno sprovede duboke reforme u specifičnoj oblasti, ona dobija pristup odgovarajućem delu jedinstvenog tržišta EU i pre punopravnog članstva. Ovu inicijativu trenutno podržavaju Italija, Slovačka, Slovenija i Češka Republika.
Podsticaji umesto čekanja
Beate Meinl-Reisinger je u Bratislavi naglasila da se ovde ne radi o prečici niti o alternativi punopravnom članstvu. Naprotiv, reč je o dinamičnom sistemu podsticaja. Ko postigne rezultate, treba da bude nagrađen. Ova strategija treba da ojača reformske snage u zemljama i da stanovništvu kroz ekonomsku supstancu pokaže da evropski put donosi konkretne prednosti. Proširenje se tako definiše kao najvažniji strateški alat za osiguranje blagostanja i stabilnosti.
Ekonomska korist za Austriju
Prvi uspesi ovog postepenog približavanja već su vidljivi. Zemlje kao što su Albanija, Crna Gora, Moldavija, Severna Makedonija i Srbija već učestvuju u jedinstvenom evropskom platnom prostoru (SEPA). Trenutno se intenzivno radi na proširenju EU zone roaminga na Zapadni Balkan. Za austrijsku privredu, koja je snažno angažovana u regionu, ova harmonizacija pravila znači veću sigurnost planiranja i jednostavnije uslove za trgovinu i investicije.
Bezbednost kao temelj
Dalji fokus bio je na regionalnoj stabilnosti. Austrija podvlači svoju ulogu garanta bezbednosti i 2027. godine će ponovo preuzeti komandu nad misijom EU EUFOR/ALTHEA u Bosni i Hercegovini. Cilj ostaje obezbeđivanje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Paralelno sa tim, Evropska unija teži čvršćem usklađivanju sa državama Zapadnog Balkana u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, kako bi Evropa u celini bila otpornija na krize.
Austrija se ovim predlogom koji je iznela Beate Meinl-Reisinger pozicionira kao pragmatičan lider u politici proširenja EU. Kroz princip „učinak za pristup tržištu”, kruti proces pridruživanja postaje fleksibilniji, od čega masovnu korist mogu imati i zemlje kandidati i Austrija kao privredna lokacija.
Izvor „BMEIA“
Austrija gradi mostove za jaku Evropu.