Paralisani ekonomski džin
Evropska unija je sa svojih 27 država članica teoretski ekonomska velesila. Zajedno, nacije kao što su Deutschland, Frankreich ili Österreich čine drugu najveću ekonomiju na svetu posle SAD i treće najveće jedinstveno tržište nakon Indije i Kine.
Svetski poznati brendovi od kompanije Adidas do brenda Zara potiču odavde. Na to se nadovezuju i nezaobilazni industrijski teškaši poput holandskog tehnološkog giganta ASML, čije su litografske mašine ključne za globalne AI čipove, i Zeiss, bez čijih visokotehnoloških objektiva ASML ne bi mogao da proizvodi. Ali džin spava. BDP i berza ovog bloka već deceniju zaostaju za SAD. U aprilu je aktivnost u sektoru usluga pala na najniži nivo u poslednja 62 meseca.
Samonametnuti okovi
Neki od nedavnih šokova bili su spoljne prirode: pandemija virusa Covid-19, ruska invazija na Ukrajinu i geopolitički sukobi između SAD i Irana. Međutim, države članice EU su i same sebi stajale na putu. Između 2014. i 2024. godine, Evropska komisija pod vođstvom koje je imala Ursula von der Leyen ispitala je preko hiljadu predloga, od kojih je oko 660 usvojeno. Ova pravila su primorala čak i manja preduzeća da pedantno kontrolišu globalne lance snabdevanja u pogledu digitalnih standarda, zaštite životne sredine i ljudskih prava. Zvanični finansijski eksperti EU u Eurostat-u procenjuju da ovaj birokratski napor evropske kompanije godišnje košta oko 150 milijardi evra – skoro jedan odsto ukupnog BDP-a EU. Nove regulative o kojima se trenutno raspravlja mogle bi da progutaju dodatnih 80 billiona evra. MMF takođe procenjuje da prekogranična trgovina zbog nacionalnih barijera simulira carine koje kompanije koštaju 44 odsto za robu i čak 110 odsto za usluge. Studija iz 2025. godine jasno oslikava ovu dramu: nemačka preduzeća su u tri prethodne godine morala da zaposle 325.000 dodatnih radnika samo da bi izašla na kraj sa poplavom formulara i propisa.
Radikalni zaokret u kursu
Podstaknuta dvema ključnim izveštajima o evropskoj konkurentnosti, koje su sastavila dva bivša italijanska premijera, politika sada povlači kočnicu. U martu je 27 vlada zajednički priznalo da je produbljivanje jedinstvenog tržišta hitna odgovornost. Maria Luís Albuquerque, EU komesarka za finansijske usluge, jasno stavlja do znanja da ne sme biti malih prilagođavanja, već da su potrebne fundamentalne promene. Jedan zvaničnik EU koji učestvuje u reformama to izražava drastičnije i naglašava da se zločini iz poslednjih pet godina jednostavno moraju eliminisati. Raniji pokušaji često su završavali u onome što je bivši američki ministar finansija Scott Bessent podrugljivo nazvao „ozloglašena evropska radna grupa“. Međutim, pritisak raste: suočena sa ruskim revanšizmom, transatlantskim raskolom pod Donaldom Trampom (Donald Trump) i kineskom ekspanzijom, jaka ekonomija je postala pitanje geopolitičkog opstanka. Predsednica Komisije Ursula von der Leyen se stoga transformisala od zagovornice birokratije u reformatorku.
Manje brda papira do 2029. godine
Strategija Komisije prati dva pristupa. Prva ključna tačka je drastično pojednostavljenje procedura uz zadržavanje osnovnih pravila kroz deset planiranih krovnih zakona. Prvi uspesi su već tu: jedan zakon oslobađa preduzeća koja uvoze manje od 50 tona ekološki štetnih proizvoda, poput čelika ili đubriva godišnje, od plaćanja EU takse na emisiju CO₂ za stranu robu. Kompanije sa manje od 1.000 zaposlenih i godišnjim prometom ispod 450 miliona evra više ne moraju posebno da prijavljuju određene ekološke rizike. Svako ko ima manje od 5.000 zaposlenih i promet ispod 1,5 milijardi evra oslobođen je neprekidnog praćenja globalnih uticaja na ljudska prava. Pored toga, preduzeća sa do 750 zaposlenih uskoro bi trebalo da budu oslobođena detaljnog vođenja evidencije o obradi ličnih podataka klijenata. Evrokrate procenjuju da bi ovo pojednostavljenje moglo da smanji godišnje administrativne troškove preduzeća za 37,5 milijardi evra do 2029. godine. Minhenski Ifo-Institut (Ifo-Institut) potvrđuje korist: analiza 27 primera smanjenja birokratije širom sveta pokazala je povećanje BDP-a po glavi stanovnika u proseku za 4,6 odsto.
Pravo jedinstveno tržište na nišanu
Drugi deo strategije cilja na stvarnu integraciju tržišta. MMF procenjuje da bi dublja integracija mogla da poveća BDP ovog bloka za 3 odsto u narednoj deceniji – što je blagoslov za kontinent čiji je privredni rast ranije uglavnom bio ispod jednog procenta. Planirano je ponovno uvođenje dokumenata „service passports“, koji bi firmama omogućili da sa samo jednom nacionalnom dozvolom uslužuju klijente širom EU, što se trenutno posebno forsira u sektoru telekomunikacija. Pored toga, treba sprečiti takozvani „gold-plating“, odnosno pooštravanje EU propisa od strane nacionalnih zakonodavaca. Vizionarski korak je novi, pojednostavljeni 28. kodeks pravila o upravljanju preduzećima, koji bi trebalo da postoji paralelno sa 27 nacionalnih sistema. On omogućava startapovima digitalnu registraciju za manje od 100 evra bez minimalnog kapitala, kao i pojednostavljene stečajne postupke koji se odvijaju isključivo onlajn i programe akcija EU za zaposlene.
Ponovno pokretanje tržišta kapitala
Reforme se sprovode i u finansijskom sektoru. Objedinjavanje fragmentiranih tržišta kapitala u EU trebalo bi da smanji troškove finansiranja i podstakne rizičnije investicije. Komisija želi da olakša registraciju prekograničnih investicionih fondova, koja je do sada u svakoj državi članici koštala između 20.000 i 60.000 evra na ime taksi i uzrokovala godišnje administrativne troškove od 400.000 evra. Planirana su harmonizovana pravila za mesta trgovanja i jača centralizacija pod Evropskim telom za vrednosne papire i tržišta (ESMA).
Dug put do uspeha
Ostaje otvoreno da li će ovaj oslobodilački udarac uspeti. Nivo integracije kakav postoji u SAD nerealno je postići bez istinskog federalizma, za koji države članice, međutim, nemaju interes. Mnoge prepreke se takođe zasnivaju na različitim jezicima, kulturama i pravnim tradicijama, a ne na zakonima. Pored toga, tek 28. aprila propali su pregovori o krovnom zakonu o regulaciji veštačke inteligencije između Komisije, Evropskog parlamenta i država članica, čime ključna industrija budućnosti ostaje blokirana. Fredrik Sand iz švedskog tehnološkog lobističkog udruženja TechSverige doduše hvali nova pravila za startapove, ali pragmatično upozorava da to nije magični lek za sve probleme.
Evropska unija je shvatila ozbiljnost situacije i konačno se primetno hvata u koštac sa parališućom prevelikom regulacijom iz proteklih godina. Planovi za rasterećenje malih i srednjih preduzeća, kao i stvaranje jedinstvenih digitalnih standarda za startapove, ispravni su koraci kako se u globalnoj utakmici protiv SAD i Kine ne bi izgubio priključak. Ipak, propali pregovori, poput onih o zakonu o veštačkoj inteligenciji, pokazuju da duboki birokratski aparat i insistiranje nacionalnih država na sopstvenim posebnim putevima mogu u svakom trenutku da uspore ambiciozne reforme. Volja za poboljšanjem postoji, ali pravi ispit zrelosti u evropskoj svakodnevici tek predstoji.
Izvor „heute.at“
Zajedno skinimo birokratske okove za konkurentnu Evropu sutrašnjice.