Dugo očekivani sastanak na vrhu između američkog predsednika Donald Trump-a i kineskog šefa države Xi Jinping-a u Pekingu je završen.
Iza fasade raskošnih državnih banketa i simboličnih šetnji krije se, međutim, politički bilans koji ostavlja mnoga pitanja otvorenim. Dok je lična hemija između dvojice najmoćnijih ljudi sveta demonstrativno prikazivana, konkretni pomaci u kritičnim spornim pitanjima poput Tajvana, Irana i tehnološke trke u naoružanju su uglavnom izostali.
Istorijska kulisa za modernu politiku moći
Bio je to doček u superlativima. Donald Trump se prvi put od 2017. godine vratio u Kinu i bio je primljen od strane Xi Jinping-a uz program koji je podvukao pretenzije Kine kao svetske sile. Poseban trenutak bila je zajednička poseta 600 godina starom Hramu neba, gde su se nekadašnji carevi molili za dobre žetve – gest koji je trebalo da signalizira poštovanje i stabilnost. Američkog predsednika pratila je visokorangirana ekonomska delegacija, u kojoj su bila istaknuta imena poput Elon Musk (Tesla) i Jensen Huang (Nvidia). I Trump-ov sin Eric bio je deo pratnje. Upadljivo je, s druge strane, bilo odsustvo Melania Trump, koja je zbog neodložnih termina ostala u Vašingtonu i tek će u septembru, prilikom uzvratne posete Beloj kući, sresti suprugu Xi Jinping-a, Peng Liyuan.
Ekonomski dogovor ili samo kap u moru
U centru razgovora bio je masovni trgovinski konflikt, koji je prošle godine uzdrmao svetska tržišta carinama do 145 odsto. Oplipljiv rezultat samita je najava Kine da će kupiti 200 aviona Boeing. Ali čak i ovaj milijarderski ugovor ostavlja gorak ukus, jer su stručnjaci uoči sastanka očekivali porudžbinu do 500 mašina. Američki ministar finansija Scott Bessent i kineski potpredsednik vlade He Lifeng radili su doduše na uspostavljanju novih trgovinskih i investicionih odbora, ali formalni protokoli o trajnom smanjenju carina su za sada izostali. Sam Trump je nakon odlaska izazvao pometnju izjavivši da o carinama nije čak ni eksplicitno razgovarao.
Bezbednosna pitanja i briga za Tajvan
Posebno osetljivi su bili razgovori o geopolitičkim žarištima. Dok je američki tim izveštavao o obećanjima Kine u vezi sa pacifikacijom Bliskog istoka i otvaranjem Ormuskog prolaza, Peking se u svojim zvaničnim saopštenjima držao upadljivo suzdržano. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova naglasio je samo opštu potrebu za mirom u konfliktu sa Iranom.
Najosetljivija tema ostala je Tajvan. Xi Jinping je oštro upozorio Trump-a da pogrešno postupanje sa tajvanskim pitanjem može dovesti do direktnog konflikta. Zahtevao je prekid isporuke američkog oružja ovom ostrvskom entitetu. Donald Trump je na to reagovao svojom uobičajenom nekonvencionalnom retorikom. Odbio je da da jasno obećanje o odbrani Tajvana, ukazujući umesto toga na geografsku udaljenost.
Retorička zamka Tukidida
U raskošnim vrtovima Zhongnanhai-a nije se diskutovalo samo o protoku robe, već i o pogledima na svet. Xi Jinping je upozoravajuće govorio o „Tukididovoj zamki“ – onoj teoriji prema kojoj je rat između narastajuće i etablirane sile gotovo neizbežan. Opisao je trenutnu svetsku situaciju kao preokret kakav se nije dogodio čitav vek. Trump je uzvratio na svoj način na društvenim mrežama: Xi je Ameriku doduše „elegantno nazvao nacijom u opadanju“, ali se to, prema Trump-u, odnosilo samo na eru njegovog prethodnika Joe Biden-a.
Samit u Pekingu bio je remek-delo inscenacije, ali je u teškim političkim pitanjima doneo malo supstance. Produženje primirja u trgovinskom ratu još uvek nije osigurano, a razlike po pitanju Tajvana i bezbednosne politike ostaju duboke. Donald Trump se oslanja na kratkoročne ekonomske uspehe kako bi ojačao svoju biračku bazu pre međuizbora u novembru, dok Xi Jinping sledi dugoročni cilj izazivanja američke dominacije u svetskom poretku. Svet sada gleda ka septembru, kada bi dijalog trebalo da bude nastavljen u Beloj kući.
Izvor „heute.at“
Österreich Aktuell – Svet u vidiku, činjenice u fokusu.