Vreme klasičnog Bildungskarenz-a je prošlost. Od sada na snagu stupa novi model pod nazivom Weiterbildungszeit (vreme za usavršavanje), za koji se zahtevi mogu podneti službi Arbeitsmarktservice (AMS).
Međutim, oni koji su se nadali da će uslovi ostati nepromenjeni biće razočarani: zakonodavac je značajno postrožio pravila. Stroži kriterijumi i jasna budžetska ograničenja za državu trebalo bi da fokus usmere isključivo na relevantnost za tržište rada.
Finansijska odgovornost poslodavaca
Jedna od najznačajnijih promena odnosi se na preduzeća. Zaposleni koji primaju bruto platu iznad polovine ASVG-Höchstbeitragsgrundlage – što u 2026. godini iznosi 3.465 evra mesečno – stavljaju poslodavca pred novu obavezu. Poslodavac će ubuduće morati da preuzme 15 odsto troškova za Weiterbildungsbeihilfe (naknadu za usavršavanje). Istovremeno, državna kasa je znatno zatvorena: dok je stari model Bildungskarenz poreske obveznike u udarnim godinama koštao preko 500 miliona evra godišnje, budžet za novi model je ograničen na maksimalno 150 miliona evra godišnje.
Više prepreka za podnosioce zahteva
Uslovi za pristup su takođe pooštreni. Oni koji već poseduju diplomu fakulteta ili master titulu moraju imati najmanje četiri godine radnog staža sa obaveznim osiguranjem pre nego što mogu da koriste pravo na novi oblik usavršavanja. Takođe, prekinuta je veza između brige o deci i profesionalnog odsustva: direktan prelazak iz Elternkarenz-a (roditeljskog odsustva) u Weiterbildungszeit sada više nije moguć.
Strogi zahtevi za sadržaj i obim
Neće se više finansirati svaki vid edukacije. Važi kriterijum da obrazovanje mora biti neophodno i relevantno za tržište rada, te primenljivo izvan trenutnog preduzeća. Takođe, vremenski obim je precizno definisan: mera mora obuhvatati najmanje 20 sati nedeljno, dok se kod studija mora dokazati postignuće od 20 ECTS bodova po semestru. Za osobe sa obavezama starateljstva, donja granica je postavljena na 16 sati nedeljno. Dodatni preduslov za dobijanje naknade je neprekidan dvanaestomesečni radni odnos sa punim radnim vremenom kod trenutnog poslodavca, uz obavezan pisani dogovor.
Novi model naknade
Uprkos pooštravanju, postoji novost za zaposlene sa nižim primanjima. Naknada se više ne ravna strogo prema iznosu naknade za slučaj nezaposlenosti (Arbeitslosengeld), već prati model zasnovan na visini primanja. Za 2026. godinu, minimalna Weiterbildungsbeihilfe iznosi 1.286 evra mesečno. Uključujući obavezan doprinos poslodavca, predviđeno je gornje ograničenje od maksimalno 2.163 evra mesečno.
Novi model Weiterbildungszeit više nije jednostavna opcija. On je koncipiran kao ciljani instrument za profesionalno usavršavanje koji poslodavce i zaposlene stavlja u veću odgovornost. Ko želi da se usavršava, ubuduće će morati precizno da planira i da ispuni stroge kriterijume AMS-a.
Izvor „heute.at“
Investicija u znanje uz nove standarde.