Austrijska nacionalna banka (OeNB) izražava ozbiljnu zabrinutost povodom dugoročnih budžetskih planova savezne vlade.
Dok koalicija ostaje optimistična, stručnjaci crtaju znatno mračniju sliku za naredne godine.
Budžetski cilj sve dalji
U svojoj najnovijoj ekonomskoj prognozi, centralna banka za 2028. godinu predviđa budžetski deficit od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Time bi cilj koji je vlada proklamovala – poštovanje evropske granice deficita od tri odsto – bio jasno promašen. Iz ugla ekonomista OeNB-a, dodatne i duboke mere štednje nemaju alternativu kako bi se konsolidovale državne finansije.
Kamate i davanja EU kao kočnica
Kao ključne faktore opterećenja Nacionalna banka navodi rastuće izdatke za kamate na državni dug, više doprinose Evropskoj uniji, kao i dugotrajnu ekonomsku stagnaciju. Iako je veći deo nedavno usvojenih budžetskih mera već uključen u kalkulacije, prema navodima OeNB-a još uvek nedostaju konkretni detalji o najavljenim uštedama u sektorima personalnih i materijalnih troškova ministarstava. Guverner OeNB-a Martin Kocher naglašava da ovi planovi najpre moraju biti precizno specifikovani kako bi doneli primetno olakšanje.
Još jedna tačka sporenja jeste naplata takse za CO₂. Zbog prelaska na novi evropski sistem trgovine emisijama ETS2, u 2028. godini dolazi do čisto knjigovodstvenog efekta, jer će se prihodi knjižiti sa zakašnjenjem tek u narednoj godini. To, prema podacima OeNB-a, opterećuje budžet za 2028. godinu za oko 0,3 procentna poena.
Marterbauer se drži ciljeva
Ministar finansija Markus Marterbauer (SPÖ) suprotstavlja ovim kritikama optimističniji pogled na situaciju. On je uveren da će Austrija 2028. godine tačno dostići mastrihtsku granicu od tri odsto. Ministar finansija argumentuje da je efekat trgovine emisijama čisto računske prirode i da budžet time privremeno gubi oko 1,8 milijardi evra. Pored toga, vlada kalkuliše sa nižim doprinosima za EU i očekuje značajne uštede na nivou saveznih pokrajina i opština, koje centralna banka do sada nije uračunala.
Povodom pretećeg postupka EU zbog prekomernog deficita, ministar ne pokazuje zabrinutost. Umesto toga, Marterbauer najveće rizike po domaću ekonomiju vidi u globalnim dešavanjima, pre svega u ekonomskoj politici američkog predsednika Donald Trump i njenom uticaju na svetsku konjunkturu.
Široki front ekonomskih istraživača
Sa svojim sumnjama, međutim, Nacionalna banka nije usamljena u institucionalnom sistemu. I Institut za ekonomska istraživanja (WIFO), Institut za napredne studije (IHS) i Fiskalni savet (Fiskalrat) skeptično ocenjuju budžetske staze vlade. IHS za 2028. godinu prognozira deficit od 3,2 do 3,3 odsto. Predsednik Fiskalnog saveta Christoph Badelt upotrebio je jasne reči, konstatujući da dosadašnji planovi jednostavno neće biti dovoljni.
Planina duga nastavlja da raste
Pored godišnjeg deficita, zabrinutost budi i ukupan dug. OeNB prognozira rast stope državnog duga na 86,4 odsto bruto domaćeg proizvoda do kraja 2028. godine. Da bi se pružila kontramera, centralna banka preporučuje politici hitne strukturne reforme u velikim oblastima potrošnje. Pored zdravstvenog sistema, ovde se posebno izdvaja penzioni sistem. Guverner Kocher u ovom kontekstu apeluje na trezvenu i otvorenu debatu o neophodnim reformskim koracima.
Debata o austrijskom budžetu pokazuje dubok jaz između proračuna ekonomskih stručnjaka i očekivanja Ministarstva finansija. Dok se vlada oslanja na optimistične konjunkturne pretpostavke i buduće uštede saveznih pokrajina, Nacionalna banka i Fiskalni savet zahtevaju obavezujuće strukturne reforme. Bez pooštravanja mera kod izdataka za penzije i zdravstvo, Austriji preti opasnost da promaši dugoročni budžetski cilj i da nastavi da gura stopu duga u visinu.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Unabhängiger Journalismus für Österreich.