Odbor za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta usvojio je pravni okvir za uvođenje zajedničke digitalne valute.
Odluka je doneta u ECON odboru ubedljivom većinom od 43 glasa „za“, uz 14 glasova „protiv“ i jedan uzdržan glas. Ovom odlukom ambiciozni finansijsko-politički megaprojekat Evropske unije uspešno je prevazišao ključnu prepreku na putu ka realizaciji.
Nezavisnost u platnom prometu
Iza ove inicijative stoji strateški cilj da se dugoročno ojača evropski suverenitet u međunarodnom platnom prometu. Do sada tržištem bezgotovinskog plaćanja gotovo u potpunosti dominiraju velike američke korporacije kao što su Visa, Mastercard ili PayPal. Digitalni evro bi ovde trebalo da se uspostavi kao samostalna, evropska alternativa. Sistem je koncipiran tako da se plaćanja ubuduće mogu obavljati kako u onlajn trgovini, tako i u fizičkim prodavnicama, ali i direktno između privatnih lica.
Zaštita privatnosti
Centralna tačka sporenja u ovom projektu ostaje očuvanje zaštite podataka. Zagovornici naglašavaju da će privatnost građana biti strogo zaštićena upotrebom modernih tehnologija. Između ostalog, predviđena je integracija takozvanih „Zero-Knowledge-Proofs“ (dokaza bez otkrivanja podataka). Ovi matematički postupci omogućavaju proveru valjanosti transakcije bez potrebe za otkrivanjem ličnih podataka. Prema nacrtu, obrada podataka bi se odvijala isključivo u onoj meri koja je neophodna za tehničko funkcionisanje sistema.
Garancija za gotovinu
Poslanica ÖVP-a u Evropskom parlamentu Angelika Winzig ocenjuje ovaj zakonski paket kao dvostruki uspeh. Prema njenoj proceni, nova regulativa ne samo da jača evropsku nezavisnost, već obezbeđuje i budućnost fizičkog novca. Tokom pregovora ugrađena je zakonska obaveza prihvatanja gotovine. Digitalni evro je stoga eksplicitno koncipiran kao dopuna, a ne kao zamena za kovanice i banknote. Kao značajnu prednost Angelika Winzig takođe ističe planiranu oflajn funkciju, koja bi trebalo da omogući plaćanje čak i bez aktivne internet veze.
Kritike zbog nadzora
Sa druge strane, oštro protivljenje dolazi iz redova FPÖ-a. Poslanik ove stranke u EU parlamentu Roman Haider upozorava na društvene posledice projekta i vidi ga kao prvi korak ka postepenom ukidanju gotovine. Iz ugla kritičara, digitalna valuta donosi rizik od potpunog nadzora nad građanima, dok stvarna monetarna dodata vrednost izostaje. Roman Haider argumentuje da postojeći platni promet u Evropi već funkcioniše besprekorno i da ova novina donosi samo dodatnu birokratiju, kao i nove tehničke zavisnosti.
Naredni politički koraci
Projekat još uvek nije konačno usvojen glasanjem u odboru. Sledeće donošenje smernica uslediće na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta početkom jula. Ukoliko tamo ne bude prigovora na odluku ECON odbora, mogu početi zvanični pregovori sa pojedinačnim državama članicama EU kako bi se dogovorili finalni detalji implementacije.
Usvajanje pravnog okvira je jasan signal digitalne transformacije evropske finansijske arhitekture. Iako projekat ima potencijal da smanji zavisnost od vanevropskih pružalaca finansijskih usluga i uspostavi inovativne metode plaćanja, zabrinutost u vezi sa zaštitom podataka i dugoročnim očuvanjem gotovine mora se transparentno otkloniti u predstojećim pregovorima kako bi se zadobilo poverenje građana.
Izvor „heute.at“
Austrija gleda u budućnost – jasno, nezavisno, informisano.