Šef delegacije Slobodarske partije u Evropskom parlamentu, Harald Vilimsky, privukao je veliku pažnju javnosti tokom novinarskog putovanja u Brisel svojim jasnim i oštrim stavom.
U razgovoru za medije, ovaj političar iz FPÖ-a detaljno je analizirao goruća pitanja evropske spoljne, azilske i migrantske politike. Pritom nije štedeo reči kritike na račun institucija u Briselu. Poseban akcenat stavio je na debatu o očuvanju hrišćanskog sistema vrednosti u sektoru obrazovanja.
Oštra kritika evropske azilske politike
Kao pozadinu svojih zahteva, Harald Vilimsky je naveo neprekidna migrantska kretanja tokom poslednjih godina. Prema njegovim rečima, od 2015. godine je u Evropu stiglo više od deset miliona ljudi, pre svega sa prostora Bliskog istoka i Afrike. Prema proceni ovog političara iz FPÖ-a, većina onih koji dolaze nema nikakav osnov za dobijanje azila ili zaštite.
Austrijski političar je ukazao na narušenu bezbednosnu situaciju i potrebu da se javna mesta, poput božićnih bazara, štite betonskim barijerama. Nedavno usvojena pooštravanja pravila i debatu o centrima za deportaciju u trećim zemljama (takozvani Return Hubs) on vidi samo kao prvi korak. Vilimsky zahteva potpunu i efikasnu zaštitu spoljnih granica Evrope, kao i dosledan pritisak za povratak svih lica koja nemaju legalan status boravka.
Skeptičan prema Talibanima i Kijevu
Nedavna diplomatska približavanja predstavnika Evropske unije i delegacije Talibana, tokom kojih se razgovaralo o deportacijama u Avganistan, Vilimsky ocenjuje pragmatično. Iako pozdravlja svaku meru koja vodi efikasnijem proterivanju onih koji nemaju pravo na boravak, on se izričito ograđuje od bilo kakve ideološke bliskosti sa tamošnjim režimom.
Veoma oštre reči šef delegacije imao je i po pitanju pregovora o pristupanju Ukrajine. On je glatko odbacio planove da ova zemlja postane 28. članica Unije, istakavši da Kopenhagenski kriterijumi za članstvo nisu ni blizu ispunjeni. Pored toga, upozorio je na teške ekonomske posledice po evropski agrarni sektor, koji bi se našao pod ogromnim pritiskom usled potpune integracije Ukrajine. Umesto toga, on se zalaže da se, nakon stabilizacije tog regiona, u srednjoročnom periodu potpišu isključivo čisti trgovinski sporazumi.
Nedostatak zajedničke spoljnopolitičke linije
Osvrćući se na situaciju na Bliskom istoku, Vilimsky je analizirao poteze SAD pod vođstvom predsednika Donald Trump. Američkom predsedniku je pripisao nekonvencionalan način vođenja pregovora, koji odudara od klasičnih diplomatskih tokova. Intervenciju protiv vladavine mula u Iranu ocenio je kao razumljivu, s obzirom na tamošnju represiju nad sopstvenim stanovništvom, ali je napomenuo da je otpornost tog režima sa američke strane očigledno potcenjena.
Ulogu Evropske unije u ovim globalnim dinamikama vidi kao izuzetno problematičnu. Briselu, prema njegovom mišljenju, nedostaje zajednički i snažan glas u ključnim spoljnopolitičkim pitanjima. Institucije se previše često gube u birokratskim detaljima i regulativama, umesto da aktivno oblikuju globalne političke tokove.
Jasno opredeljenje za tradiciju
Vilimsky je uputio snažan odgovor evroposlanici iz redova Zelenih Leni Schilling, a koja se nedavno izjasnila protiv verskih simbola u učionicama. Političar FPÖ-a je ove kritike odlučno odbacio. S obzirom na demografske promene i društvene transformacije, on smatra da je od presudnog značaja da hrišćanski karakter zemlje ostane vidljiv. Angažovao se za to da se tradicionalni sistem vrednosti i sopstveno nasleđe s ponosom prikazuju i u svakodnevnom školskom životu.
Nastup koji je Harald Vilimsky imao u Briselu jasno oslikava duboki jaz između agende Slobodarske partije i trenutnog kursa evropskih institucija. Dok Evropska unija pokušava da kroz kompromise o migrantima i približavanje trećim zemljama simulira stabilnost, FPÖ zahteva koreniti zaokret ka restriktivnim kontrolama granica i povratak nacionalnom i kulturnom identitetu. Debata o krstovima u školama još jednom pokazuje da se politički diskurs već odavno ne vodi samo na ekonomskom nivou, već sve više prerasta u ozbiljnu borbu za očuvanje kulturnog identiteta.
Izvor“heute.at“
Otvoreno i direktno za Austriju.