Sa današnjim 1. julom Austrija po sistemu rotacije preuzima predsedavanje u takozvanom Slavkov-3 formatu, poznatom i kao Austerlic-format.
Tokom narednih dvanaest meseci, Savezna Republika će tako upravljati bliskom geopolitičkom i ekonomskom saradnjom sa susednim državama Češkom i Slovačkom. U fazi globalnih promena, tri ključne teme dolaze u fokus predsedavanja: dugoročno osiguranje snabdevanja energijom, strateško proširenje infrastrukture i ubrzano proširenje EU na Zapadni Balkan.
Ovaj trilateralni savez osnovan je 2015. godine kako bi se efikasnije usklađivali zajednički interesi unutar Evropske unije. Austrija će voditi sudbinu ove alijanse sada sve do leta 2027. godine.
Regionalna snaga u nesigurnim vremenima
Strateško usmerenje austrijskog predsedavanja nosi jasan rukopis. Ministarka spoljnih poslova Beate Meinl-Reisinger je na početku preuzimanja funkcije naglasila ogroman značaj funkcionalne regionalne susedske politike. Upravo s obzirom na aktuelne geopolitičke nestabilnosti, zemlji su potrebna stabilna partnerstva koja donose konkretne i opipljive rezultate.
Savez sebe u narednim mesecima vidi kao pokretača inicijativa za Evropu otpornu na krize. Cilj je da se kroz blisku koordinaciju između Beča, Praga i Bratislave uspostavi snažniji zajednički glas u Briselu.
Zajednički planovi za energetsko tržište
Centralni projekat austrijske agende odnosi se na nezavisnost i stabilnost srednjoevropskih energetskih mreža. Tri partnerske države nameravaju da znatno bliže sarađuju u dugoročnom planiranju mreže i regionalnoj proizvodnji energije.
Konkretan tehnološki fokus pritom leži na razvoju i proširenju geotermalne energije. Spajanjem znanja i investicija trebalo bi dalje smanjiti zavisnost od fosilnih izvora energije van Evrope.
Nove perspektive za Zapadni Balkan
Pored energetske politike, evropska integracija država Zapadnog Balkana predstavlja drugi veliki stub predsedavanja. Austrija, zajedno sa Češkom i Slovačkom, insistira na novom, dinamičnijem modelu za kandidate za članstvo.
Prema zamislima ovog saveza, zemlje u jugoistočnoj Evropi koje teže integraciji trebalo bi da dobiju postepeni pristup odabranim oblastima jedinstvenog tržišta EU i pre zvaničnog punopravnog članstva. Uslov za to ostaje ispunjavanje jasno definisanih reformskih koraka. Odgovarajući strateški dokument, koji je Austrija izradila zajedno sa Slovačkom, Češkom, Italijom i Slovenijom, nailazi na sve veću podršku u evropskim krugovima.
Predsedavanje formatom Slavkov-3 nudi Austriji značajnu platformu za delovanje u ulozi diplomatskog graditelja mostova u srcu Evrope. U ključnim oblastima energetike i proširenja EU, savezna vlada se oslanja na pragmatične saveze umesto na birokratski zastoj. Naredni meseci pokazaće da li zajedničke inicijative mogu trajno oživeti dinamiku u Briselu.
Izvor“heute.at“
Austrija pokreće Srednju Evropu.