Ophođenje među učenicima u Austriji postaje sve grublje. Najnoviji podaci Ministarstva prosvete ukazuju na alarmantan trend u domaćim školama: broj privremenih udaljenja sa nastave zabeležio je istorijski maksimum.
Rastući trend godinama
U školskoj 2025/26. godini ukupno 2.440 dece i mladih privremeno je isključeno sa nastave. To predstavlja povećanje od skoro 28 procenata u poređenju sa školskom 2022/23. godinom, kada je zabeleženo 1.911 slučajeva. U školskoj 2023/24. godini taj broj je iznosio 2.013, a u školskoj 2024/25. godini 2.187 suspenzija. Učenici koji se istaknu nasiljem, pretnjama ili oštećenjem imovine trenutno mogu biti udaljeni iz škole na period do četiri nedelje.
Velike razlike u zavisnosti od tipa škole
Srazmerno najčešće su pogođene specijalne škole sa 17,5 promila od ukupnog broja učenika (297 učenika). U srednjim školama (Mittelschule) zabeležene su 1.304 suspenzije, a u politehničkim školama (Polytechnische Schule) 87 (u oba slučaja oko 6 promila). U osnovnim školama (Volksschule) broj je porastao na 534 deteta (1,42 promila), nakon što je u školskoj 2024/25. godini iznosio 413. Znatno ređa su udaljenja u gimnazijama (AHS) sa 135 učenika (0,62 promila) i u stručnim školama (Berufsschule) sa 13 učenika (0,11 promila).
Wien na začelju u poređenju
U poređenju pokrajina, Wien beleži najveće brojeve kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu: 831 suspendovani učenik odgovara stopi od 3,12 promila. Slede Vorarlberg sa 2,91 promila (167 učenika) i Oberösterreich sa 2,82 promila (587 učenika). Najniže udele imaju Niederösterreich sa 0,94 promila (204 učenika), Tirol sa 1,20 promila (123 učenika) i Burgenland sa 1,23 promila (45 učenika).
Planirane mere za reintegraciju
Ministar obrazovanja Christoph Wiederkehr (NEOS) naglasio je za novinsku agenciju APA da se ove brojke ne smeju ulepšavati. Cilj je da se pri konfliktima interveniše boljim merama, a da pogođeni pri tome ne izgube korak sa školskim gradivom. Od naredne školske godine uvodi se obavezna pratnja tokom suspenzije. Kod udaljenja koja traju duže od četiri dana, ova mera obuhvata do deset sati nedeljno u psihosocijalnim projektima, kao i maksimalno deset sati nastave, kako bi se obezbedila dnevna struktura i olakšao povratak u redovno odeljenje.
Kritike na račun dosadašnje školske politike
Kritike dolaze iz redova stranke ÖVP. Šef poslaničkog kluba i portparol za obrazovanje Bečke narodne stranke (Wiener Volkspartei), Harald Zierfuß, ocenio je razvoj situacije u Beču kao dokaz potpunog neuspeha dosadašnje školske politike stranaka SPÖ i NEOS. Kao konsekvencu, on zahteva značajno povećanje broja radnika u školskom socijalnom radu.
Rekordan broj suspenzija u školama jasno ukazuje na sve veću potrebu za delovanjem u austrijskom obrazovnom sistemu. Dok politika planira da reaguje novim ponudama podrške, preventivna pomoć u svakodnevnom školskom životu ostaje centralna tačka rasprave.
Izvor“heute.at“
AustriaAktuell – Uvek informisani o najvažnijim temama u zemlji.