Uprkos postojećoj meri ograničenja cena, cena električne energije u Austriji i dalje spada među najviše u celoj Evropskoj uniji.
Iako se domaća potrošnja električne energije pokriva sa oko 90 procenata iz obnovljivih izvora, privatna domaćinstva su krajem 2025. godine i dalje plaćala više od 30 centi po kilovat-satu. Ova situacija predstavlja primetno opterećenje i za domaću industriju. Stručnjaci ekonomski liberalne grupe ekonomista Agenda Austria detaljno su analizirali strukturu cena i identifikovali konkretne mere za reformu.
Sastav računa za struju
Pogled na strukturu troškova električne energije kod privatnih kupaca pokazuje potencijal za uštedu u pojedinačnim segmentima. Čista cena energije čini nešto manje od 40 procenata ukupnog računa. Mrežna tarifa učestvuje sa oko 34 procenta, dok porezi i takse iznose oko 22 procenta. Preostali deo otpada na zakonsku podsticajnu naknadu za obnovljive izvore energije. Prema navodima organizacije Agenda Austria, sve ove komponente nude prostor za primetna rasterećenja.
Intervencija kod mrežnih naknada
Prva tačka reforme odnosi se na mrežne naknade. S obzirom na to da mrežni operateri deluju kao prirodni monopolisti i nisu izloženi direktnoj konkurenciji, tarife se nalaze na odgovarajuće visokom nivou. Iz ugla autora studije, ovde se zahteva angažovanje regulatornog tela E-Control. Ono bi moralo doslednije da interveniše kako bi ograničilo monopolske cene i oštrije kontrolisalo težnju operatera za ostvarivanjem profita.
Privatizacija i raskidanje međusobnih vlasničkih veza
Kao drugu polaznu tačku Agenda Austria preporučuje restrukturiranje snabdevača energijom. Iako bi u ovom segmentu konkurencija bila moguća, mnogi ponuđači se i dalje nalaze u većinskom državnom vlasništvu i uz to imaju međusobne vlasničke udele. Stručnjaci se stoga zalažu za raskidanje ovih povezanosti i postepenu privatizaciju snabdevača, sve do zadržavanja državne blokirajuće manjine od 25 procenata plus jedna akcija.
Autori studije Jan Kluge i Dènes Kucsera naglašavaju da bi takav korak bio jasan signal za veću tržišnu raznovrsnost. S obzirom na to da mreže i dalje ostaju u državnom vlasništvu, država zadržava stratešku kontrolu nad energetskom politikom, dok se operativno vođenje prepušta tržištu.
Rasterećenje kroz smanjenje poreza i taksi
Treća poluga leži u smanjenju državnih opterećenja. Preporučuje se trajno smanjenje takse na električnu energiju. Pri tome stručnjaci upozoravaju na opasnost da bi Ministarstvo finansija moglo doći na ideju da očekivani pad prihoda od oporezivanja fosilnih energenata kompenzuje većim poreskim opterećenjem struje. Stabilno ili niže poresko opterećenje neophodno je za dugoročno obuzdavanje cena.
Postepeno ukidanje podsticaja za obnovljive izvore energije
Četvrti predlog tiče se postepenog ukidanja podsticaja za obnovljive izvore energije. Kako se moderne tehnologije, poput fotonaponskih sistema, zbog dramatičnog pada cena modula u međuvremenu same isplate, državne subvencije više nisu neophodne. Ukidanjem ove naknade prosečno tročlano domaćinstvo moglo bi da uštedi oko 50 evra godišnje, dok bi rasterećenje za preduzeća bilo daleko veće.
Spremnost potrošača na promenu snabdevača
Pored strukturnih mera, Jan Kluge i Dènes Kucsera ukazuju i na ponašanje samih potrošača. Austrijanci trenutno ređe koriste mogućnost promene snabdevača, iako se poređenjem tarifa trenutno može uštedeti do četiri centa po kilovat-satu. Aktivnija konkurencija među ponuđačima dodatno bi povećala pritisak na opšti nivo cena.
Analiza pokazuje da visoke cene struje nisu nepromenljiva sudbina. Kombinacija strože regulacije mreža, veće konkurencije među snabdevačima, smanjenja poreza i ukidanja nepotrebnih subvencija nudi efikasan potencijal za rasterećenje domaćinstava i privrede.
Izvor „heute.at“
ExYu.at – Nachrichten mit Weitblick für Österreich