Austrijski planina duga nastavlja dalje da raste. Kako proizilazi iz podataka Statistik Austria, obaveze savezne države, pokrajina, opština i socijalnih osiguranja iznosile su krajem juna ukupno 438,9 milijardi evra.
To odgovara povećanju od 20,5 milijardi evra u odnosu na stanje krajem 2025. godine. Time se budžetski kurs savezne vlade nalazi pod sve većim priskom, o čemu je prvi izvestio dnevni list „Die Presse“.
Sredinom 2026. godine stopa zadruženosti porasla je na 83,6 procenata ekonomske snage, nakon što je krajem 2025. godine iznosila 80,7 procenata. U prvom polugodištu prihodi države su u poređenju sa istim periodom prethodne godine porasli za 4,2 procenta, dok su rashodi porasli za 1,9 procenata. Uprkos tome, deficit je u prvih šest meseci iznosio 11,1 milijardu evra (nakon 13,7 milijardi evra u prvom polugodištu 2025. godine), što odgovara vrednosti od 4,3 procenta bruto domaćeg proizvoda (BIP).
Kritike Fiskalrata
Österreich se još od jula 2025. godine nalazi u postupku EU zbog prekomernog deficita. Plan vlade predviđa da se novo zaduživanje do 2028. godine spusti tik ispod granice iz Maastrichta od tri procenta i da se time izađe iz postupka. Za 2029. godinu predviđeno je 2,8 procenata. Kriterijumi iz Maastrichta takođe predviđaju maksimalnu stopu zadruženosti od 60 procenata BIP-a.
To što je stopa zadruženosti za kraj 2025. godine naknadno korigovana sa očekivanih 81,5 na 80,7 procenata, zasniva se na statističkom efektu usled porasta nominalnog BIP-a uzrokovanog cenama. Iza toga ne stoji fundamentalno poboljšanje ekonomske situacije, naglašava Fiskalrat. „Sasvim suprotno. Od naše poslednje prognoze u junu, realni rast bruto domaćeg proizvoda se čak pogoršao“, objasnio je Johannes Holler iz kancelarije Fiskalrata za „Die Presse“.
Pritisak na državni budžet
Prema rečima Hollera, trenutno više faktora opterećuje budžet. Oesterreichische Nationalbank za 2026. godinu očekuje ekonomski rast od samo 0,5 procenata. Budžetsko planiranje vlade se, međutim, i dalje oslanja na prognozu Wifo-a iz juna, koja je polazila od 0,9 procenata.
Pored toga, vanbudžetske stavke dodatno opterećuju finansije. U to spada oko 240 miliona evra pomoći za sušu namenjene poljoprivrednicima, kao i kočnica za cene goriva (Spritpreisbremse). Više kamate takođe značajno poskupljuju finansiranje državnog duga.
Fiskalrat za 2026. godinu računa sa deficitom od 3,9 procenata BIP-a. Za 2027. godinu prognozira se 3,6 procenata, a za 2028. godinu 3,8 procenata. Stopa zadruženosti bi do 2030. godine mogla da poraste na skoro 88 procenata. Da će novo zaduživanje 2029. godine pasti ispod granice od tri procenta, „ne vidimo uopšte“, kaže Holler. Prognoza za 2027. godinu bi čak mogla biti korigovana „u pravcu četiri procenta“.
Čak i nakon eventualnog završetka postupka EU, Österreich bi prema evropskim pravilima morao godišnje u proseku da smanjuje stopu zadruženosti za 0,5 procentnih poena. Za to bi novo zaduživanje od 2029. godine smelo da iznosi najviše dva procenta. Holler ovaj cilj opisuje kao „potpuno van domašaja“.
Finanzministerium je naglasilo da su polugodišnji brojevi preliminarne prirode. Međutim, istaknuto je da je i dalje neophodno strogo sprovođenje kako bi se postigli postavljeni ciljevi.
Quelle „heute.at“
AustriaAktuell – Uvek dobro informisani.