Vikend-sastanak austrijske vlade u kabinetu Kanzelara i nije doneo napredak u nizu važnih političkih pitanja.
Iako je kancelar Christian Stocker ÖVP uspeo da progura svoj predlog o budućem investicionom fondu, više drugih reformi ostalo je bez konkretnog dogovora.
Među otvorenim pitanjima su reforma socijalne pomoći, služenje vojnog roka, finansiranje univerziteta, pravosuđe i problem različitog pristupa zdravstvenim uslugama. Prema podacima navedenim u izveštaju, 63 odsto građana smatra da se zemlja nalazi na pogrešnom političkom putu.
Naknada za pakete ostaje na snazi
Jedna od spornih mera je naknada od 2,40 evra po paketu. Vlada ju je uvela kao protivtežu pojeftinjenju osnovnih životnih namirnica u supermarketima.
Liderka NEOS-a Beate Meinl-Reisinger naknadno je kritikovala ovu meru, iako ju je njena stranka prethodno podržala. Ipak, promena pravila za sada nije dogovorena.
Predsednik FPÖ Herbert Kickl takođe je kritikovao naknadu, tvrdeći da ona dodatno finansijski opterećuje širok sloj stanovništva.
Univerzitetima preti realno smanjenje budžeta
Finansiranje univerziteta predstavlja još jedan problem. Ukupan budžet trebalo bi da ostane na oko 16 milijardi evra, ali bi zbog rasta troškova njegova realna vrednost mogla da bude manja za približno deset odsto.
Prema izveštaju, takav razvoj mogao bi da dovede do smanjenja troškova za zaposlene, istraživanje i nastavu. Time bi se dodatni pritisak preneo i na svakodnevni rad univerziteta.
Kompromis o vojnom roku nije prihvaćen
Vlada je postigla kompromis o vojnoj službi koji se razlikuje od preporuke stručne komisije. Komisija je predložila osam meseci osnovnog vojnog roka, još dva meseca obaveznih vežbi rezervnog sastava i dvanaest meseci civilne službe.
Vlada se, međutim, opredelila za šest meseci osnovne vojne službe, jedan mesec vojnih vežbi i dva meseca vežbi rezervnog sastava. Civilna služba trebalo bi da traje devet meseci, uz mogućnost produženja ako ne bude dovoljno regruta za vojnu službu.
FPÖ odbacuje ovakav model, zbog čega vlada nema potrebnu dvotrećinsku većinu za njegovo usvajanje u parlamentu.
Socijalna pomoć i pravosuđe bez konačnog rešenja
Ni reforma socijalne pomoći nije donela dogovor sa pokrajinama. Christian Stocker najavio je fazu integracije prema kojoj bi doseljenici koji još nisu uplaćivali sredstva u socijalni sistem dobijali niže iznose pomoći.
Međutim, konkretna visina davanja ostala je sporna. Ministarka socijalnih pitanja Korinna Schumann zato ne podržava brzo sprovođenje predloga bez dodatnog razjašnjenja.
Zamenica šefa poslaničkog kluba Zelenih Maurer kritikovala je najave koje nisu praćene pregovorima sa pokrajinama.
Zastoj postoji i u planovima za osnivanje saveznog državnog tužilaštva. Na nacrt zakona Ministarstva pravde stiglo je 830 mišljenja, od kojih je, prema izveštaju, većina bila negativna. Ministarka pravde Anna Sporrer potom je povukla predlog. Novi, izmenjeni tekst još nije predstavljen.
Razlike u pristupu zdravstvenoj zaštiti
Problem takozvane dvoklasne medicine takođe ostaje nerešen. Studija koju je sproveo IHS po nalogu Radničke komore pokazala je da pacijenti imaju različite mogućnosti da skrate čekanje na planirane operacije.
Prema rezultatima istraživanja, 13,1 odsto ispitanika dobilo je predlog da čekanje skrati odlaskom u privatnu ordinaciju. Još 9,1 odsto ponuđeno je da brže dođe na operaciju uz privatnu doplatu. Iznosi su se kretali između 200 i 8.600 evra.
Prosečno čekanje zavisilo je od mogućnosti koje su pacijenti imali. Oni koji su mogli da koriste više privatnih opcija čekali su 7,5 nedelja, dok je kod privatnog dodatnog osiguranja prosek iznosio osam nedelja. Kod privatne doplate čekalo se 12,5 nedelja, a kod korišćenja privatnih kontakata 17,5 nedelja. Pacijenti bez takvih mogućnosti čekali su u proseku 20 nedelja.
Predsednik SPÖ Andreas Babler obećao je pregled kod specijaliste preko zdravstvenog osiguranja u roku od najviše 14 dana. Ministarka zdravlja Korinna Schumann taj cilj do sada nije ostvarila.
Slabi rezultati vladajućih stranaka
Problemi vlade vide se i u istraživanjima javnog mnjenja. Prema aktuelnom APA izbornom trendu, ÖVP, SPÖ i NEOS zajedno imaju manje od 42 odsto podrške. FPÖ samostalno dostiže 38,9 odsto.
SPÖ je posebno oslabio i u istraživanju beleži 14,4 odsto. Na parlamentarnim izborima 2024. godine osvojio je 21,1 odsto glasova, što je tada bio njegov najlošiji rezultat do tog trenutka.
Vlada se tako suočava sa nizom reformi koje još nisu dobile konačan oblik. Od socijalne pomoći do zdravstva i pravosuđa, mnoge odluke ostaju otvorene, dok će naredni pregovori pokazati da li će najavljene promene biti pretvorene u konkretne mere.
Izvor „heute.at“
Mnogo najava, a ključni dogovori još izostaju.