Domaćinstva u Austriji suočavaju se sa novim talasom poskupljenja. Prema najnovijim podacima organizacije Österreichische Energieagentur, cene energy su u septembru dostigle nov rekordni nivo.
U proseku su cene bile za 15,1 odsto više u odnosu na isti mesec prethodne godine. Radi poređenja, opšta stopa inflacije u septembru iznosila je 3,6 odsto, što znači da je energija poskupela više nego četvorostruko brže od ostalih roba i usluga.
Drastičan rast cena lož-ulja i goriva
Najveći udar pretrpela su domaćinstva koja se greju na lož-ulje. Cena za Heizöl extra leicht pri velikim nabavkama porasla je za čak 63,1 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Značajan rast zabeležen je i na benzinskim pumpama, gde je Diesel poskupeo za 42,3 odsto na godišnjem nivou, dok je Superbenzin zabeležio rast od 25,5 odsto. Samo u poređenju sa avgustom, ukupne cene energy porasle su za 3,9 odsto u roku od jednog meseca. U tom kratkom periodu lož-ulje je poskupelo za 10,6 odsto, Diesel za 6,4 odsto, a Superbenzin za 5,6 odsto.
Rast je zabeležen i kod drugih energenata. Drveni peleti su u poređenju sa septembrom prethodne godine poskupeli za 34,5 odsto, prirodni gas za 11,8 odsto, Fernwärme za 5,1 odsto, a ogrvno drvo za 4 odsto. Tokom mesec dana, od avgusta do septembra, peleti su poskupeli za 4,1 odsto, Fernwärme za 3,2 odsto, dok je gas poskupeo za 2 odsto. Jedini izuzetak u godišnjem poređenju jeste električna energija, koja je u septembru bila jeftinija za 9,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, mada je na mesečnom nivou zabeležila blagi rast od 0,7 odsto. Ogrvno drvo je u odnosu na avgust pojeftinilo za minimalnih 0,3 odsto.
Razlozi za poskupljenje
Prema navodima organizacije Energieagentur, iza visokih cena goriva stoji više faktora. Pored skupe sirove nafte, na tržište utiču ograničeni kapaciteti rafinerija, smanjeni uvoz dizela i poremećeni transportni putevi. Dodatni pritisak stvara i slabiji Euro, jer se nafta i goriva na međunarodnom tržištu obračunavaju u US-Dollar, što poskupljuje uvoz u Europa. Sa druge strane, stručnjak Lukas Zwieb ističe da taksa na CO₂ nije odgovorna za najnoviji skok cena, jer je njena visina u 2026. godini ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu. Određeni ublažavajući efekat imalo je i privremeno smanjenje poreza na mineralna ulja.
Talas poskupljenja osnovnih energenata tako dovodi troškove života do do sada nezabeleženog nivoa.
Visoki troškovi energije nastavljaju da opterećuju svakodnevicu.