Planirano povećanje poreza na alkohol od 1. januara 2027. godine izazvalo je veliku buru u domaćoj privredi.
Dok Ministarstvo finansija planira značajne dodatne prihode, industrija hrane upozorava na fiskalni fijasko koji bi mogao imati dramatične posledice po trgovinu, ugostiteljstvo i turizam.
Povećanje od 30 odsto – hrabar ili rizičan potez
Budžetski zakon usvojen u Ministarskom savetu predviđa masivno povećanje poreza na alkohol. Konkretno, poreska stopa bi trebalo da skoči sa sadašnjih 1.200 evra na 1.560 evra po hektolitru čistog alkohola. Ministarstvo finansija u svojim prognozama očekuje da će ova mera rasteretiti državni budžet za 35 miliona evra u 2027. godini, a od 2028. čak 45 miliona evra godišnje.
Strukovno udruženje upozorava na gubitak realnosti
Industrija hrane oštro se protivi ovim optimističnim procenama. Mag. Katharina Koßdorff, direktorka Fachverband der Lebensmittelindustrie, smatra da proračuni nisu realni. Ona tvrdi da politika potcenjuje dinamiku tržišta. Potrošači će, suočeni sa rastućim cenama, ili preći na jeftinije alternative ili će sve više pribegavati kupovini u inostranstvu, u susednim zemljama kao što su Italija ili Slovačka.
Iskustva iz prošlosti
Pogled unazad potvrđuje skepsu predstavnika industrije. Kada je porez na alkohol 2014. godine povećan za 20 odsto, dodatni prihodi od svega 10 miliona evra godišnje bili su daleko ispod očekivanja. Obim prodaje alkoholnih pića tada je pao za oko milion litara i bilo je potrebno osam godina da se vrati na prvobitni nivo. Novo povećanje od 30 odsto moglo bi, prema rečima Katharina Koßdorff, imati daleko teže posledice.
Opasnost od domino efekta
Strukovno udruženje takođe ukazuje na fundamentalni problem u argumentaciji Ministarstva. Izolovano posmatranje poreskih prihoda je obmanjujuće. Ako padne promet u ugostiteljstvu i trgovini, istovremeno opadaju i prihodi od poreza na dodatu vrednost. Pored toga, zbog gubitka radnih mesta u branši prete manji prihodi od poreza na dohodak i doprinosa za socijalno osiguranje. Ugostiteljski objekti i turistička preduzeća, kojima su alkoholna pića važan izvor prihoda, mogli bi biti najveći gubitnici.
Prognoza se pretvara u suprotnost
Kalkulacija strukovnog udruženja crta mračnu sliku: Umesto dobitka od 45 miliona evra za državu, ova mera bi na kraju mogla izazvati minus od čak 50 miliona evra godišnje. Katharina Koßdorff stoga zahteva evaluaciju zasnovanu na dokazima pre nego što propis stupi na snagu 2027. godine, i zalaže se za jačanje konkurentnosti domaće industrije hrane.
Činjenice o branši
Industrija hrane, sa 27.500 direktno zaposlenih, predstavlja jedan od najvažnijih stubova privrede Austrije. Oko 200 preduzeća ostvaruje godišnji obim proizvodnje od oko 12 milijardi evra, pri čemu 10 milijardi evra dolazi od izvoza u više od 180 zemalja sveta.
Planirano povećanje poreza je manevar visokog rizika. Ukoliko fiskalni podsticaji nisu usklađeni sa stvarnim ponašanjem potrošača, država rizikuje da postigne suprotan efekat od onoga koji je nameravala. Umesto generisanja novih prihoda, ovakav potez ugrožava radna mesta i stvaranje vrednosti unutar Austrije.
Izvor „heute.at“
Više poreske snage kroz pametnu ekonomiju, a ne kroz šok cene.