Od početka 2026. godine za korisnike naknade za nezaposlenost i socijalne pomoći (Arbeitslosengeld i Notstandshilfe) u Austriji važe znatno stroža pravila u pogledu dopunske zarade na nivou nepunog radnog vremena (geringfügige Beschäftigung).
Najnoviji podaci Zavoda za zapošljavanje (AMS) sada po prvi put detaljno pokazuju kakve konkretne efekte ova zakonska pooštrenja imaju na domaće tržište rada.
Stroga pravila od početka godine
Pre stupanja reforme na snagu, oko deset procenata svih klijenata AMS-a koristilo je mogućnost dodatne zarade do granice nepunog radnog vremena od 551,10 evra bruto mesečno. To je u međuvremenu, osim u retkim izuzetnim slučajevima, zabranjeno. Glavni cilj ove mešovite mere bio je da se nezaposlena lica što brže integrišu u redovan radni odnos sa punim osiguranjem.
Porast zaposlenosti na puno radno vreme
Statističke analize potvrdile su prve promene: krajem novembra 2025. godine AMS je zabeležio 332.888 korisnika naknade za nezaposlenost ili Notstandshilfe, od kojih je 27.631 lice istovremeno imalo posao na nepuno radno vreme. Šest meseci kasnije, oko 10.300 ovih lica bilo je zaposleno u radnom odnosu sa punim osiguranjem. To odgovara povećanju od oko 1.200 osoba u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Skoro 4.000 pogođenih promenilo je svoj radni status direktno kod dosadašnjeg poslodavca.
Prji bilans rukovodstva AMS-a
Šef AMS-a Johannes Kopf ocenjuje ovaj trend kao prvi pozitivan signal reorganizacije. To što je više ljudi sa dosadašnjom dopunskom zaradom prešlo u odnos sa punim osiguranjem, od čega oko 650 kod istog poslodavca, sa stanovišta Uprave za tržište rada predstavlja primetan delimični uspeh.
Druga strana reforme
Ipak, statistika otkriva i drugu stranu. Do kraja maja 2026. godine oko 17.700 ljudi izgubilo je posao na nepuno radno vreme. U poređenju sa prethodnom godinom, to predstavlja dodatni pad od oko 3.400 pogođenih lica. Samo nešto više od jedne trećine ove grupe uspelo je da pređe u radni odnos sa punim osiguranjem, dok je skoro dve trećine ostalo nezaposleno – ali sada bez dodatnog izvora prihoda.
Znatno smanjenje stopa
Udeo korisnika AMS-a sa dodatnim poslom pao je u periodu od januara do maja 2026. godine na prosečno 3,1 procenat. To odgovara padu od 5,9 procentnih poena u odnosu na isti period prethodne godine. Nakon isteka dodatnih prelaznih rokova početkom jula, ova stopa je prema podacima AMS-a pala čak na 2,3 procenta. Ovim promenama najviše su pogođeni sektori kao što su turizam, privredne usluge i trgovina.
Neizvestan dugoročni efekat
Da li će reforma trajno skratiti period proveden u nezaposlenosti, prema rečima Johannes Kopf-a, u ovom trenutku se još ne može konačno proceniti. Precizna evaluacija glavnog cilja biće dostupna tek u toku 2027. godine.
Postojeći izuzeci
Pravilnik predviđa specifične izuzetke pod kojima je dopunska zarada na nepuno radno vreme i dalje dozvoljena. U to spadaju dugotrajno nezaposlena lica, osobe starije od 50 godina, osobe sa invaliditetom, učesnici u dugotrajnim obukama AMS-a, kao i lica koja su i pre nastanka nezaposlenosti radila na nepuno radno vreme uz svoje glavno zanimanje.
AMS reforma pokazuje mešovite rezultate. Dok umeren broj ljudi uspeva da napravi korak ka radnom odnosu sa punim osiguranjem, većina pogođenih gubi dodatnu zaradu bez direktne integracije na tržište rada. Da li reforma može efikasno smanjiti trajanje nezaposlenosti, ostaje otvoreno pitanje za buduće analize.
Izvor „heute.at“
AustriaAktuell – Vesti koje pokreću.