31 marta će konačno biti otkriveno koliko su zapravo iznosili dugovi saveznih pokrajina i opština u 2025. godini. Tek sa ovim podacima na stolu će se naći surova istina o celokupnom austrijskom državnom budžetu.
Strepnja i iščekivanje u Ministarstvu finansija
Kako trenutno zaista stoji domaća državna kasa, ministar finansija Markus Marterbauer (SPÖ) saznaje u utorak ujutru. Tada će stručnjaci iz zavoda Statistik Austria otkriti brojke o „Öffentlichen Finanzen 2025“.
Tek kroz ovaj izveštaj ministar finansija dobija kompletan opšti državni deficit za proteklu godinu. Tako će saznati da li je ionako već visoka planirana ciljna vrednost od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BIP) zaista ispoštovana ili će stvarnost ipak nadmašiti prognoze.
Savez neočekivano ostvario dobre rezultate
Još krajem januara je Markus Marterbauer objavio da je savezni nivo premašio sopstvene budžetske ciljeve za 2025. godinu. Minus je sa 14,4 milijarde evra bio za čak 3,7 milijardi evra manji nego što se prvobitno strahovalo. Ovaj pozitivan efekat ostvaren je pre svega zahvaljujući većim poreskim prihodima, koji su se slili u kasu usled blagog oporavka konjunkture.
Međutim, radost u Ministarstvu finansija bila je pomućena, jer se već tada naziralo da su savezne pokrajine i opštine imale daleko slabiju kontrolu nad svojim rashodima. Do same objave ostaje veliko pitanje da li je bolji učinak saveznog nivoa dovoljan da kompenzuje prekomernu potrošnju na lokalnim nivoima, ili će pokrajine i opštine povući opšti državni deficit još dublje u ambis.
Dogovorena veća transparentnost u budućnosti
Ipak, dugo čekanje na konačne brojke uskoro bi trebalo da postane prošlost. Kako bi se ubuduće izbegla neprijatna iznenađenja poput ovog, postignut je novi dogovor između saveznog nivoa, pokrajina i opština. Lokalne vlasti ubuduće više neće morati da dostavljaju svoje detaljne finansijske podatke Ministarstvu finansija samo jednom godišnje, već na mesečnom nivou.
Brisel strogo motri na alpsku republiku
Konačna vrednost deficita za 2025. godinu nema samo nacionalni značaj, već ide direktno dalje za Brisel u Evropsku komisiju. Austrija se, kao što je poznato, zbog svog visokog novog zaduživanja nalazi u EU postupku zbog prekomernog deficita.
Jasno definisan cilj savezne vlade jeste da do 2028. godine ponovo u potpunosti ispuni stroge kriterijume iz Mastrihta koje propisuje Evropska unija. Ovi kriterijumi dozvoljavaju maksimalno novo zaduživanje od tri odsto bruto domaćeg proizvoda. Ukoliko se postigne ovaj precizan rezultat, Austrija bi se rešila ovog neprijatnog postupka.
Novi paket mera štednje nakon vaskršnjih praznika
Put do sanacije budžeta ipak ostaje trnovit. Odmah nakon Vaskrsa počinju teški pregovori sa pojedinačnim ministarstvima i resorima o predstojećem dvogodišnjem budžetu za 2027. i 2028. godinu. Planirano je da on bude konačno usvojen već u julu.
Ministar finansija Markus Marterbauer je već jasno stavio do znanja da se strogi kurs štednje mora nastaviti. On je dodatnu potrebu za konsolidacijom za naredni dvogodišnji budžet procenio na oko dve milijarde evra. To je doduše znatno manje od gigantske sume od devet milijardi evra u aktuelnom budžetu za 2025. i 2026. godinu, ali za ministarstva ipak znači bolne rezove.
Krizno žarište koči blagi privredni oporavak
Planove za budžet dodatno otežava geopolitička situacija. Rat u Iranu trenutno izaziva primetnu nesigurnost na globalnim tržištima. Cene energenata ponovo rastu i u našoj zemlji. Ovaj razvoj događaja preti da u korenu saseče tek započeti, stidljivi privredni uspon u Austriji i mogao bi masovno da optereti poreske prihode u narednim mesecima.
Austrija se nalazi na finansijskoj raskrsnici. Dok je savezni nivo u 2025. godini uradio svoj domaći zadatak bolje nego što se očekivalo, postoji opasnost da pokrajine i opštine trajno pokvare bilans. Ministar finansija Markus Marterbauer nalazi se pred Herkulovim zadatkom: mora da napravi balans između neophodnih ušteda i ublažavanja novih privrednih šokova izazvanih međunarodnim krizama. Brojke zavoda Statistik Austria će bez ulepšavanja pokazati koliko je budžetska rupa zapravo duboka.
Izvor „heute.at“
Austrijske brojke na proveri – činjenice donose jasnoću.