Sopstvena četiri zida postaju finansijski test izdržljivosti za sve veći broj ljudi u Austriji.
Aktuelna analiza instituta Statistik Austria pokazuje dramatičan razvoj događaja: u poslednjih deset godina troškovi stanovanja su na nivou cele zemlje skočili u proseku za 35 procenata. Ovo posebno teško pogađa one koji su upućeni na iznajmljivanje stanova. U tom sektoru rast se opasno približava granici od 40 procenata.
Manuela Lenk, stručna generalna direktorka instituta Statistik Austria, iznela je ove podatke tokom prezentacije u Beču i ukazala na razmere poskupljenja. Dok vlasnici nekretnina prolaze relativno dobro, na tržištu iznajmljivanja stanova situacija je alarmantna.
Jaz između sopstvenog doma i kirije
Detaljni rezultati studije „Wohnen 2025“ otkrivaju dubok jaz između različitih oblika stanovanja. Oni koji poseduju sopstvenu kuću osetili su u proteklih deset godina umeren rast troškova od 19,1 procenat. Kod vlasničkih stanova taj porast je već iznosio 32,8 procenata.
Međutim, prava eksplozija cena dešava se na tržištu iznajmljivanja nekretnina. Opštinski stanovi (Gemeindewohnungen) zabeležili su rast od 40,8 procenata, a prate ih zadružni stanovi (Genossenschaftswohnungen) sa 40,4 procenta. Privatne kirije (private Hauptmiete) porasle su za 38,7 procenata u istom periodu. Nešto manje od polovine austrijskih domaćinstava (47,3 procenta) živelo je u sopstvenom vlasništvu tokom perioda istraživanja, dok je 43,1 procenat stanovništva živelo pod kirijom – pretežno u privatnim zakupima.
Ugovori kao pokretači poskupljenja
Ključni faktor finansijskog opterećenja jeste sam način ugovaranja zakupa. Danas je svaki drugi privatni ugovor o zakupu sklopljen na određeno vreme, pri čemu prosečno trajanje ugovora iznosi sedam godina. Poređenja radi: kod zadružnih i opštinskih stanova ugovori na određeno vreme su retka izuzetak sa manje od pet procenata učešća, a rokovi trajanja su tamo znatno duži i iznose preko dvanaest, odnosno 16 godina.
Poskupljenje je posebno drastično kod novih ugovora. Svako ko se useli u novi stan plaća u proseku 10,2 evra po kvadratnom metru, uključujući i režije. Kod ekstremno kratkih ugovora sa rokom trajanja kraćim od dve godine, ova cifra se penje čak na 12,4 evra. Nasuprot tome stoje stari ugovori, koji traju duže od 30 godina i kod kojih prosečna cena iznosi izuzetno povoljnih 6,5 evra po kvadratnom metru.
Granice izdržljivosti u svakodnevici
Iako je prosečan udeo troškova stanovanja u raspoloživom prihodu domaćinstva na opštem nivou tokom godina ostao relativno stabilan na oko 15 procenata, ova prosečna vrednost prikriva realno opterećenje. Pokazuje se ogromna razlika u zavisnosti od oblika stanovanja: vlasnici kuća izdvajaju svega 9 procenata svog prihoda za stanovanje, dok vlasnici stanova izdvajaju 12 procenata.
Sa druge strane, podstanarima ovi troškovi brutalno opterećuju budžet. Oni koji žive u opštinskim stanovima moraju u proseku da izdvoje 21 procenat svog budžeta, kod zadružnih stanova to je 23 procenta, dok kod privatnih kirija taj udeo iznosi čak 26 procenata.
Jednočlana domaćinstva sa decom na udaru
Situacija je posebno nesigurna za samohrane roditelje i žene koje žive same. Domaćinstva sa jednim roditeljem moraju u proseku da daju 29 procenata svog prihoda za stanovanje, a same žene ih blisko prate sa 28 procenata. Samci muškog pola troše 26 procenata, dok višečlana domaćinstva sa decom u proseku izdvajaju svega 15 procenata svog budžeta.
Ove brojke se preslikavaju i na lični osećaj građana. Više od polovine domaćinstava sa jednim roditeljem izjavilo je da oseća veliko opterećenje zbog troškova stanovanja. Jedan od razloga za pogoršanje ove situacije jeste i to što majke sa decom, prema statistici, znatno češće žive pod kirijom (54 procenta) nego očevi u istoj životnoj situaciji (38,6 procenata).
Diskriminacija osoba sa invaliditetom
Još jedan ključni rezultat studije odnosi se na osobe sa invaliditetom. Ova grupa ljudi je natprosečno pogođena rastom troškova. Dok četvrtina ljudi bez invaliditeta doživljava troškove stanovanja kao veliko opterećenje, taj udeo kod osoba sa invaliditetom iznosi zabrinjavajućih 35,1 procenat.
Podaci instituta Statistik Austria pod vođstvom koje potpisuje Manuela Lenk nedvosmisleno pokazuju da pristupačan stambeni prostor u Austriji postaje sve ređa roba. Jaz između vlasnika nekretnina i podstanara postaje sve veći. Pre svega, osetljive grupe kao što su samohrani roditelji i osobe sa invaliditetom suočavaju se sa gotovo nerešivim finansijskim zadatkom. Ako država ovde ne interveniše kroz ciljanu stambenu izgradnju i regulaciju tržišta, osnovna potreba za stanovanjem preti da postane nepriuštiva za široke slojeve stanovništva.
Austrija gleda u ove brojke i politika je na potezu, jer stanovanje ne sme postati luksuz.
Izvor „heute.at“
ExYu.at – Nachrichten, die bewegen.