Velika većina čitalaca „Heute” želi da banke daju pravičan doprinos konsolidaciji budžeta. Zašto je ÖVP blokiran?
Čini se da je lider FPÖ-a Herbert Kickl udario na živce svojim nastojanjem da naplati bankovnu naplatu: U nedavnom onlajn istraživanju „Heute”, više od dve trećine (!) čitalaca je za to da se kreditne institucije naplaćuju na osnovu rekordnog profita (14,1 milijarde evra u 2023.).
Raiffeisen general čak i u pregovaračkom timu
Apsolutno zabranjeno za ÖVP. Konzervativci, čiji je generalni sekretar Clemens Niedrist čak i u pregovaračkom timu, svim silama blokiraju ovo pitanje. Na kraju, čak su i koalicioni pregovori sa SPÖ propali. Koliko je FPÖ ozbiljan postaće jasno u sredu. Odgovorna finansijska grupa u Parlamentu će se ponovo sastati.
Iz okruženja Herberta Kickla se razume da će, uprkos ogromnoj potrebi za uštedama u državnom budžetu, on insistirati na socijalno uravnoteženoj mešavini mera. Pošto prestanak klimatskog bonusa uz zadržavanje poreza na CO2 svakako utiče na široke mase, prema Kicklu, svoj doprinos sada treba da daju i drugi: javni sektor, na primer sa ministarstvima i ORF-om, ali i banke. Po motu: „Spasi penzionere, uključi banke“.
Raiffeisenverband je ÖVP premium član
Politički posmatrači se pitaju zašto ÖVP, koja se javno predstavlja kao centristička partija, samo želi da optereti široke mase i izostavi velike korporacije i banke. Iza kulisa, Raiffeisen je verovatno izvršio značajan pritisak i našao saslušanje. Grupa Giebelkreuz, koja ima odlične kontakte sa ÖVP-om, takođe je „premium član“ Narodne stranke. Prilikom pregleda aktuelnog godišnjeg izveštaja ÖVP-a Revizorskom sudu, ističe se austrijsko udruženje Raiffeien, koje plaća godišnju članarinu od 100.000 evra.
Dodatna vrednost „premium članstva“ u ÖVP nije detaljno objašnjena. Međutim, činjenica je da su partijske donacije pojedinaca ili preduzeća u užem smislu ograničene na 7.500 evra godišnje.
Za razliku od političkih velikana u Lichtenfelsgasse, u zemlji postoji širok konsenzus da bi banke sada trebalo da preuzmu deo budžetske konsolidacije. „Poreski obveznici su spasili banke tokom finansijske krize, bankarski namet je samo pošten“, rekla je predsednica Radničke komore Renate Anderl.
Bankarski namet u Austriji – činjenice
U Austriji je u jesen 2010. godine doneta odluka o bankarskoj taksi – zvanično poznatoj kao „namet stabilnosti“ pod vladom Faymann (SPÖ)/Prell (ÖVP), koja je stupila na snagu početkom 2011. Ovo je urađeno kao odgovor na finansijsku krizu i rezultirajuću potrebu za spasavanjem državnih banaka – cilj je bio da finansijske institucije učestvuju u troškovima njihovog spasavanja, da se stabilizuje finansijsko tržište i da se promoviše kreditiranje.
U 2017. porez je značajno smanjen. Na primer, prihodi od bankarskog poreza u 2014. godini iznosili su 586 miliona evra, a 2017. godine 343 miliona evra (izvor: Statistics Austria/BMF – prema Momentum Institute). Vlada je 2021. dodatno smanjila bankarsku taksu. Istovremeno, profit banaka je zaista ubrzao. Austrijske banke su 2023. godine ostvarile rekordnu dobit od 12,6 milijardi evra – ali su platile samo 152 miliona evra bankarskih dažbina. Samo 1,2% profita.
Banke Austrijancima duguju 5,5 milijardi evra
I zaista: prema proračunima Instituta Momentum koji finansiraju zaposleni, banke i dalje „duguju“ poreskim obveznicima oko 5,5 milijardi evra iz spasavanja iz 2009. godine (vidi sliku). „Banke su bile jedni od retkih velikih dobitnika od inflacije i visokih kamata poslednjih godina. Odgovarajući doprinos njihovog viška profita paketu štednje odavno je zakasnio“, kaže Oliver Pichek, glavni ekonomista Instituta Momentum.
Neshvatljivo je i za ljubitelje umetnosti: uprkos ogromnim profitima, velika banka više neće moći da štedi novac za popularni Bank Austria Art Forum u Beču.
Ekonomski liberalni think tank Agenda Austria kritičan je prema posebnim porezima za pojedinačne sektore. Ako bi se uspešnoj industriji nametnuli dodatni porezi, to bi, prema nerazumljivom objašnjenju, bilo štetno za lokaciju poslovanja.
Izvor „heute.at“