Austrijski penzioni sistem se suočava sa velikim izazovima: sve više ljudi dostiže stariju životnu dob, dok istovremeno pristiže manje mladih radnika.
Kako bi se dugoročno obezbedilo finansiranje penzija, vlada je najavila reformu. Ministarka rada i socijalnih pitanja Korinna Schumann (SPÖ) govorila je u intervju za „Heute“ o planiranim promenama, koje bi trebalo da izbegnu podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju od 65 godina, ali umesto toga da stvore podsticaje za duži rad.
Stiže delimična penzija: Više fleksibilnosti za penzionisanje
Od januara 2026. godine trebalo bi da se uvede novi model delimične penzije. On je namenjen svima onima koji su dostigli svoju ličnu najraniju starosnu granicu za odlazak u penziju, ali još ne žele potpuno da napuste profesionalni život. Schumann objašnjava model ovako: „Tada mogu reći, ne mogu više da radim puno radno vreme – ali bih još uvek mogla dobro da radim nekoliko dana i to bi mi pričinjavalo zadovoljstvo. Tada mogu izabrati ovaj model delimične penzije.“
Ono što je posebno u vezi s tim: nova delimična penzija trebalo bi da bude otvorena za sve vrste penzija, od penzije za teške poslove do regulative za dugotrajno osigurane. U zavisnosti od obima rada za koji se odlučite, penzija će se isplaćivati srazmerno (25, 50 ili 75 posto). Preostali deo primate kao redovnu platu od poslodavca i takođe nastavljate da uplaćujete u penzioni fond. Čak i nakon dostizanja zakonske starosne granice za odlazak u penziju od 65 godina, delimična penzija se i dalje može koristiti. Prema važećim propisima, kasnija penzija se povećava ovim nastavkom rada do tri godine. Ministarka očekuje da će oko 10.000 ljudi iskoristiti ovu ponudu sledeće godine.
Paušalni porez za duži rad u planu
Još jedan veliki paket za rad u starosti, posebno nakon dostizanja zakonske starosne granice za odlazak u penziju, je u pregovorima. Radi se o planiranom paušalnom porezu na dodatne prihode: trebalo bi da postoji paušalna taksa od 25 posto na prihode ostvarene nakon odlaska u penziju. Ovaj pojednostavljeni sistem bi trebalo da učini finansijski privlačnijim duži rad.
„Stariji su previše skupi? To je izgovor!“
Ključni problem koji ministarka pominje je oklevanje mnogih preduzeća da zapošljavaju starije kandidate. Schumann se ovde obraća privredi: „Mogu samo iznova i iznova promovisati: Preduzeća treba da iskoriste bogatstvo starijih radnika i zadrže ih na poslu ili ih ponovo zaposle.“ Često korišćen argument da su stariji radnici „previše skupi“ Schumann ne prihvata: „Mislim da je to sada pomalo izgovor da se unapred pripremi teren za to da se stariji radnici ipak ne zapošljavaju tako rado.“
Ona naglašava potrebu da se prevaziđe ova prepreka: „Potrebna nam je kvalifikovana radna snaga, ne možemo zanemariti potencijal starijih radnika. Ne smemo samo pričati o opterećenjima – stariji donose veliko iskustvo, imaju veliko znanje koje mogu preneti mlađim kolegama.“ Međutim, sistem bonusa i malusa, koji je predložio ministar finansija Markus Marterbauer (SPÖ), trenutno nije predviđen vladinim programom i stoga se ne može implementirati.
Penzioni sistem siguran – Mehanizam održivosti od 2026.
Korinna Schumann lično očekuje „normalnu penziju državnog službenika“ i nema privatnu dodatnu štednju. Ona uverava da je državni penzioni sistem siguran, što potvrđuju i srednjoročne i dugoročne prognoze. Međutim, od 2026. godine, ministarka mora godišnje podnositi izveštaj o razvoju troškova penzija – to je mera takozvanog mehanizma održivosti. Do kraja 2029. godine pratiće se da li se planirani troškovni put održava. Tek nakon toga bi se, po potrebi, mogle preduzeti dalje mere, kao što su novo pomeranje „Korridorpension“ ili čak podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju. Schumann lično očekuje da će se troškovni put održati.
Zahtev industrije da se radi do 70. godine ministarka odbija: „To pitanje se sada ne postavlja. Umesto toga, moramo se usredsrediti na to kako da postignemo da ljudi zaista rade do zakonske starosne granice za odlazak u penziju. Uostalom, nema smisla podizati zakonsku starosnu granicu ako ne možemo da ponudimo odgovarajuća radna mesta. Tada se beneficije samo prebacuju u druge sisteme.“
Skraćuje se radno vreme za starije i apel građanima
Pored nove delimične penzije, reformiše se i radno vreme za starije (Altersteilzeit). Ono će se postepeno skraćivati sa pet na tri godine. Ova novina je smislena i orijentisana je na uobičajenu praksu, jer je prosečno trajanje radnog vremena za starije kod žena 3,4 godine, a kod muškaraca kraće. Cilj je da se radno vreme za starije i delimična penzija u budućnosti „zajedno razmišljaju“. Radno vreme za starije moći će se koristiti do ostvarivanja prava na delimičnu penziju.
Na kraju, ministarka apeluje na stanovništvo: „Važno je dobro se informisati o temi penzija.“ To se posebno odnosi na mlađe ljude koji danas iz različitih razloga rade samo skraćeno radno vreme: „Kažem: Molim vas, pogledajte svoj penzioni račun – jer tamo se tačno vidi koje beneficije možete očekivati.“ Pristupi onlajn penzionom računu su se u poslednje vreme znatno povećali. „Dobar znak da se ljudi bave time“, kaže Schumann.
Planirana reforma penzija fokusira se na fleksibilnost i podsticaje za duži rad kako bi se izbeglo podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju. Novi model delimične penzije i planirani paušalni porez trebalo bi da olakšaju prelazak u penziju i učine ga finansijski privlačnim. Ključno će biti da li su preduzeća spremna da u potpunosti iskoriste potencijal starijih radnika.
Izvor „AustriaAktuell.at“
Austrija ostaje u igri!