Dvadeset peti maj, dan koji je nekada u bivšoj Jugoslaviji bio jedan od najvažnijih praznika, budi danas različita osećanja. Za mnoge, to je dan sećanja na Dan mladosti i rođendan doživotnog predsednika SFRJ, Josipa Broza Tita. Iako više ne postoji država koja ga je slavila, sećanje na taj dan i dalje živi, posebno među onima koji su ga doživeli. Za neke je to nostalgičan pogled unazad na detinjstvo i mladost ispunjenu zajedništvom, dok za druge predstavlja podsećanje na kompleksno nasleđe jedne epohe.
Dan mladosti se proslavljao kao rođendan Josipa Broza Tita, iako je njegov stvarni datum rođenja bio 7. maj. Ovaj dan je simbolično pomeren na 25. maj nakon što je 1945. godine omladina Jajca priredila štafetnu trku povodom Titovog rođendana. Narednih godina, štafeta mladosti je postala centralni deo proslave, putujući kroz celu Jugoslaviju i prenoseći poruke ljubavi, posvećenosti i jedinstva. Vrhunac proslave bio je slet na stadionu JNA u Beogradu, gde bi, uz pompeznu koreografiju i masovne nastupe, štafeta bila uručena Titu. Slet je bio grandiozan spektakl koji je pokazivao snagu i jedinstvo jugoslovenske omladine, kao i njenu privrženost sistemu.
Dan mladosti nije bio samo praznik posvećen Titu. On je simbolizovao kult mladosti, fizičke spremnosti, optimizma i zajedništva. Kroz organizaciju sletova, sportskih takmičenja i omladinskih radnih akcija, mlade generacije su vaspitavane u duhu bratstva i jedinstva, solidarnosti i socijalističkih vrednosti. Bilo je to vreme kada su se granice među republikama činile manje važnim, a osećaj pripadnosti široj jugoslovenskoj zajednici bio je snažno izražen. Škole su organizovale svečane akademije, pioniri su nosili crvene marame i plave kape, a cela zemlja je disala u ritmu priprema za ovaj veliki dan.
Iako je poslednji slet održan 1987. godine, samo tri godine pre raspada Jugoslavije, sećanje na Dan mladosti i dalje živi. Na društvenim mrežama i internet forumima, bivši Jugosloveni, sada rasuti po celom svetu, dele fotografije i uspomene na to vreme. Mnogi se sa setom prisećaju bezbrižnog detinjstva, prvih ljubavi, drugarstva i osećaja pripadnosti. Za njih, Dan mladosti nije samo praznik, već i simbol jednog drugačijeg vremena – vremena mira, stabilnosti i nade u bolju budućnost. Organizuju se i manja okupljanja i proslave širom bivše Jugoslavije, gde se pušta muzika iz tog perioda, sećaju se anegdote i evociraju uspomene.
Međutim, pogled na Dan mladosti nije jedinstven. Za mnoge, posebno mlađe generacije koje nisu doživele Jugoslaviju, ovaj praznik je simbol autoritarnog režima i kulta ličnosti. Kritičari ističu da je proslava Dana mladosti služila jačanju Titove moći i indoktrinaciji mladih u socijalistički sistem. Pitanje da li je Tito bio diktator ili oslobodilac i dalje deli javnost, a samim tim i percepcija Dana mladosti. Ipak, neosporno je da je ovaj praznik ostavio dubok trag u kolektivnom sećanju naroda bivše Jugoslavije.
Dvadeset peti maj, Dan mladosti, ostaje dan sećanja. On nas podseća na složenost istorije i različite načine na koje se prošlost interpretira. Za one koji su živeli u Jugoslaviji, to je dan kada se prisećaju mladosti, drugarstva i jednog sveta koji više ne postoji. Za mlađe generacije, to je prilika da se upoznaju sa delom istorije svojih roditelja i baka i deka, da razumeju kontekst u kojem su živeli i da sami formiraju mišljenje o tom vremenu. Bez obzira na individualna osećanja, 25. maj je dan koji nas podstiče na razmišljanje o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, o tome šta smo bili i šta jesmo.
exyu.at Team