Austrija se ponosi svojim vodenim blagom. Značajan deo dolazi iz naših glečera, ali ćemo ih uskoro izgubiti.
„Alpski glečeri jednostavno više nemaju šanse“, ovom depresivnom izjavom meteorolog ORF Danijel Schrott natera ljude da sednu i obrate pažnju na njegovo porodiljsko odsustvo. Ovo otkriće nije novo, naglašava i Južni Tirolac, ali dosadašnje leto 2024. još jednom ilustruje brz gubitak ledenih masa.
„Čak ni veoma snežno proleće sa povoljnim vremenom do juna više nije dovoljno. Leta su sada jednostavno prevruća“, rekao je meteorološki stručnjak na X-u.
Temperatura tokom poslednjih nekoliko dana na 3.400 metara nadmorske visine na stanici Signalgipfel Wilder Freiger u Štubajskim Alpima to jasno pokazuje. U pojedinim slučajevima temperature su porasle i do plus 14 stepeni Celzijusa. „To znači topljenje pod punim gasom na glečeru.“ Veći deo zaštitnog snežnog pokrivača je nestao.
Schrott navodi dalje primere iz alpskog regiona:
„U letnjem skijalištu Stilfser Joch (Ebenferner), početak ski sezone u junu je morao biti odložen zbog previše (!) snega, sada izgleda mračno i glečer je u velikoj meri aperit.
„Stvari ne izgledaju mnogo bolje na glečeru Hintertux (zapravo Tuxer Ferner). Postoji podnošljiva količina snega.“
„I u Švajcarskoj je gusti snežni prekrivač je nestao za nekoliko dana i glečeri sada gube neto masu.
Prognoza meteorologa je šokantna: „2024. će takođe dovesti do značajnog gubitka mase u alpskim glečerima, jer će leto još dugo trajati. Zaleđeno vodeno blago Alpa je sve manje. „Deo nasleđa se gubi svaki dan“, upozorava Schrott.
Posledice potpunog gubitka glečera
U narednih 20 godina, ledene mase austrijskih glečera će se prepoloviti – bez obzira na to koji scenario pretpostavili, napisao je Herbert Formayer, naučni direktor Izveštaja o klimatskom statusu 2022 i profesor na Institutu za meteorologiju i klimatologiju u BOKU Beču: „Mi ovo više ne može sprečiti“.
Godine 2015. led sa glečera činio je oko 10 odsto rezervi vode uskladištenih u Austriji. Leti njihova otopljena voda garantuje konstantan i uravnotežen nivo vode u mnogim planinskim potocima, a samim tim i mnogim rekama u zemlji.
Zbog nestanka glečera, ovde ništa ne može preživeti tokom sušnih vremena usred leta. Rezultat: vodostaj naših reka tada zavisi samo od toga koja kiša pada sa neba – a to je podložno ekstremnim fluktuacijama.
Bečki naučnik je upozorio da se sada mora odmah rešiti „potpuni gubitak glečera“ kako bi se uticaj na životnu sredinu, zemljište i privredu održao što manjim.
Čak i u Austriji, vode sve manje
Jer već je jasno da će Austrija, koja se oduvek hvalila svojim vodenim bogatstvom, morati da se nosi sa ogromnim posledicama.
„Nakon 2040. očekuje se da će nestašica vode postati sve veći regionalni problem, posebno tokom dužih sušnih perioda tokom leta“, upozorili su Formayer i drugi autori u zaključku svog izveštaja o klimatskom statusu.
„Mjere brze adaptacije“ su sada apsolutno neophodne, posebno u oblastima upravljanja vodama, kontrole katastrofa i turizma.
Izvor „heute.at“